Blog / Nemoj da ti je svejedno
15/05/2018
Kako sačuvati srce društva?
Nemoj da ti je svejedno
Bora Miljanović, direktor Represent systema
Nije li ovo pitanje u srži našeg svakodnevnog rada i bitisanja? Da li ću uspeti da vaspitam ćerke da postanu dobri ljudi? Da li ću biti tu kad majci bude potrebna pomoć? Da li sam bio preoštar u jučerašnjoj kritici ka saradnicima? Odgovori na ova pitanja su i odgovori na pitanje u naslovu.

U svom poslu se dosta srećem sa pojmom društvene korporativne odgovornosti. Za realizaciju mnogih projekata iz tog segmenta i saradnici i ja smo direktno odgovorni. Korporativna odgovornost se definiše kao savremeni koncept upravljanja kompanijom, kao balans između stvaranja profita i načina da se kompanija oduži zajednici u kojoj živi, kao zgodna tema za medijsku eksploataciju, a u poslednje vreme se stiče utisak da je to sad u trendu. Ali nije. Ideja odvajanja od zarade i poklanjanja zajednici stara je koliko i srpska državnost. No, ono što je mnogo važnije i što podupire korporativnu odgovornost jeste svest o ličnoj odgovornosti. Ali ni to kod nas nije novina. O tome vam svedoče sva zadužbinarska i ktitorska dela širom Srbije.

Jedino u sinergiji zajednica/pojedinac može se sačuvati srce društva, jer ono i kuca na te dve frekvencije. One idu često paralelno, nekad se i razdvajaju, pa se ponovo spajaju pulsirajući za dobrobit svih.

Današnji svet brze komunikacije je i svet hvalisavosti i egocentrizma, ali i svet upadljive inertnosti. Ukoliko neko uputi apel za pomoć ili izađe sa dobrim predlogom podrške dobiće silne lajkove, poneki šer, ali će se konkretnoj pomoći odazvati šačica retkih. Rekao bih pre - odabranih.

Važno je u šumi informacija odabrati one vašem srcu bliske i pokrenuti se. Neophodan nam je društveni aktivizam i angažovanost. Uljuljkali smo se u sopstvene živote i živote sebi sličnih. Imamo sindrom echo chamber i mislimo da činimo dosta dobrih dela kao društvo. Ali nije tako. I zato su potrebne organizacije i fondacije da nas okupe, usmere i pomognu da ispunimo svoju ličnu humanističku ulogu, koja nam nije dužnost. One nas podsećaju na najimanentnije osećanje koje je u srcu društva – EMPATIJU. Podsetimo se efekta leptira. Vaša mala pomoć može dovesti do neočekivanih benefita na nekom drugom planu. Svi treba da gradimo taj sinergijski lanac dobrih dela i da u tom procesu svako da svoj doprinos u onome u čemu je najbolji.

Akcija Čep za hendikep je pravi primer društvenog i ličnog aktivizma. Dobro delo za koji je neophodan minimalni napor. Čepove sada skupljaju i deca, pa nose u vrtiće i škole, ali ih skupljaju i veliki poslovni sistemi. Ovo je dokaz da je važno dobro delati i na ličnom i na poslovnom nivou. Jednako tome, nema razlike u veličini dela. Podjednako je važno pomoći komšiji da upali auto, kao i staviti potpis na odluku o pomoći vaše kompanije u renoviranju dečjeg igrališta ili kupovini invalidskih pomagala.

No, podjednako je važno i istrajati u tome i svake godine bez obzira na izazove, padove i promenljivost okruženja održavati žišku dobrotvorstva. Najbolji primer fondacijskog rada je kada vas on dobro upozna sa temom i kreira neutaživu potrebu da osim profesionalnog upliva imate i ličnog udela. Stoga ću sa suprugom ovih dana staviti potpis na donorsku karticu kao simbol mog ličnog uverenja da sa Hemofarm fondacijom radimo pravu stvar za srce društva.

I zato ću zaključiti izrekom velikog Jesenjina. „Nemoj da ti je svejedno - od toga se čovek nikad ne oporavi.“
AUTOR TEKSTA
Bora Miljanović,
direktor Represent systema