Blog / Zašto je važna mentorska podrška? / Odnos mentora i mentija
04/09/2018
Zašto je važna mentorska podrška?
Odnos mentora i mentija
Dr Đorđe Krivokapić, osnivač SHARE Fondacije i predavač na Fakultetu organizacionih nauka
Odnos mentora i mentija
Poreklo mentorskog rada datira još iz antičke Grčke, kada su mladi štićenici uz pomoć svojih tutora sticali značajne duhovne, socijalne i lične vrednosti i veštine. U sistemima u okviru kojih institucije za prikupljanje, obradu i prenos znanja nisu dovoljno jake, uloga mentora igra odlučujuću ulogu u razvoju pojedinaca. Profesionalni napredak je umnogome uslovljen odnosom sa mentorom, njegovim pedagoškim umećem, društvenim mrežama i akumuliranom stručnošću.

Međutim ni u doba otvorenog pristupa znanju, u kom institucije za prenos znanja postoje u najrazličitijim formatima - od tradicionalne akademije, preko stručnih kurseva do onlajn akademija i youtube tutorijala, situacija se nije drastično promenila. Uloga mentora je ostala podjednako značajna. Čak i u savremenom akademskom okruženju rad sa mentorom predstavlja vrhunac procesa obrazovanja koji se kruniše kroz odbranjenu tezu, iza koje podjednako stoje i kandidat ali i sam mentor.

Mentor je često više i od roditelja i od učitelja, koji su zadati od strane prirode i društva. Odabir mentora zavisi od slobodne volje mentija koji se oslanja na njegovo znanje i autoritet, pokušavajući da ga utka u sopstveni identitet. Odnos mentora i mentija vremenom može evoluirati u kolektiv koji zajednica prepoznaje. Tada se pojedinačni identiteti bliže uvezuju stvarajući zajedničku reputaciju, a njihove sudbine se često povezuju na brojne načine.

Uspeh mentorskog odnosa se zasniva na dobrom spoju energije i iskustva, ali i na ravnoteži vrednosti. Ukoliko menti u mentoru ne može pronaći svog moralnog uzora, ni efikasan transfer znanja i veština neće dati željene rezultate.

Međutim, mentor u odnosu na mentia ne može biti lider. Uspeh odnosa se ne sastoji u transformaciji mentija u skladu sa ambicijama iskusnog i ostvarenog mentora, već u pronalaženju strateškog pravca razvoja na osnovu snova i kapaciteta mentija u razvoju. Tako je uloga mentora da otkrije i oslobodi potencijal mentija, da mu otvori perspektive koje menti ne može videti iz pozicije u kojoj se nalazi i konačno da mu pruži sigurnost da samostalno donese odluke i trasira svoj budući razvojni i profesionalni put.

Mentiji moraju znati da su sticanjem mentora dobili dodatna dva oka koja ih prate i o njima brinu. Dobili su ramena na koja se mogu osloniti i glavu koju mogu mučiti teškim dilemama. Međutim, dobili su i srce koje ne bi smeli izneveriti, srce koje će za njih kucati i strepiti da ne povrede etiku profesionalnog poziva čija su im vrata otškrinuli.
AUTOR TEKSTA
Dr Đorđe Krivokapić,
osnivač SHARE Fondacije i predavač na Fakultetu organizacionih nauka