Blog / Zašto je važna mentorska podrška? / Zašto je važno imati mentora?
04/09/2018
Zašto je važna mentorska podrška?
Zašto je važno imati mentora?
Ronald Zeliger, generalni direktor Hemofarm AD
Zašto je važno imati mentora?
Svi mi dolazimo na ovaj svet uz roditelje koji brinu o nama, usmeravaju nas prema budućim uspesima i grade nam iskustva i znanje o svetu u kome živimo; posle toga tu su naši vaspitači i učitelji, naši treneri fudbala ili bilo kog drugog sporta; čak i kada završimo sa tinejdžerskim periodom, tu su profesori da nas vode kroz vreme provedeno na univerzitetu. A onda smo iznenada prepušteni sami sebi, da postanemo profesionalci i da napravimo nešto od prethodno naučenog. A to, moram priznati, nije fer. Svima nam je i dalje potrebno usmeravanje, ali u isto vreme, tako malo nam se pruža.

Važnost postojanja profesionalnog mentora: teorija naspram iskustva – ovo je zasigurno jedna od retkih situacija kada teorija i praksa idu ruku pod ruku. Nema mnogo teoretičara ili profesionalaca, ako ih uopšte i ima, koji bi se složili da je mentorstvo gubljenje vemena, nepotrebna vežba od koje niko nema koristi. Dobar mentor može biti od kritične važnosti za uspeh pojedinca; to je nešto što ja uvek tvrdim. Kao i da je svakome od nas potreban mentor, čak i najboljima od nas!

Podeliću danas ovde sa vama i moju ličnu priču o mentorstvu. Ta priča počinje pre nekoliko godina, u stvari pre nekoliko decenija da budem precizan, kada sam se zaposlio u prvoj privatnoj internet kompaniji koja se brzo širila. Tada su mi bila dodeljena dva ‘kuma’. Bio sam u tom trenutku mlad, možda čak i naivan, pošto se sećam da sam na kratko pomislio: Zašto to? Zašto mora da mi se dodeli bilo ko? Ubrzo sam, međutim, shvatio koliko sam privilegovan. Moji mentori su mi pokazali kako kompanija diše, predstavili mi detalje svakodnevnog poslovanja, naučili me kako da razvijam veze u organizaciji, kako da imam bolji učinak i koje veštine bi trebalo da više razvijam i unapređujem. Oni su bili moji ‘tajni saputnici’ na ovom prvom poslovnom putovanju i verovatno su među ljudima koji su imali najveći uticaj na mene u profesionalnom životu.

Ali budimo iskreni: nije svaki mentor i dobar mentor. Teorija kaže da je mentor ‘iskusan savetnik kome se veruje’. Šta to zapravo podrazumeva?

Prvo se kaže ‘iskusan’. U poslovnom svetu, mentor je neko ko je (bilo putem karijere ili jedinstvenog iskustva) stekao znanje i razvio veštine o tome kako da vodi projekat, kako da ostvari ciljeve ili kako da reši određene situacije; sve te ‘male’ stvari koje menti smatra korisnim znanjem i smernicama u sličnim okolnostima. Iskustvo je većinom povezano sa godinama ili dužinom vremena provedenog u poslovnom svetu, koje se može smatrati i životnim iskustvom. Moram da priznam da je ovo veoma tehnički pristup mentorstvu.

Zatim se kaže ‘kome se veruje’. S druge strane, poverenje je čisto emotivni element koji se ne može na silu stvoriti ili narediti, ili ga ima ili ga nema; ono dolazi s vremenom i to kroz ponašanje i komunikaciju. Stoga je obaveza kako mentora, tako i mentija, da pokušaju da uspostave takav odnos.

Želeo bih da još nešto dodam ovoj definiciji: osim što je iskusan i osoba kojoj se veruje, mentor mora da zaista poseduje želju da pruži podršku i pomoć, ali i da inspiriše i stavlja izazove pred osobu. Mentor mora da bude hrabar i samouveren, ali u isto vreme on ili ona moraju da budu osoba od poverenja, osoba koja želi da prenese znanje drugima.

Kao što sam već rekao na početku, kada započinjemo karijeru, napuštamo životnu fazu u kojoj su nas pažljivo vodili i štitili roditelji ili nastavnici. U poslu moramo da sami delamo i za to preuzimamo sve pohvale – ali i krivicu. To može biti surovo, a ponekad čak i nepravedno. Tako da se mentor čini kao dobar zaštitnik za ublažavanje ove surovosti.

Ja sam danas mentor nekim novim mladim ljudima i tu bih nešto podvukao: zaista je veliko zadovoljstvo deliti iskustvo sa stipendistima, mojim budućim kolegama. Ja im iskreno kažem šta mislim, ali uvek pokušavam da izvedem svoje mentije iz zone komfora, da pred njih stavim određene izazove i da ih gurnem izvan njihovih limita (uvek imajte na umu da su najgore granice one koje sami sebi postavljate). Ali u isto vreme, pokušavam da budem sigurna zona, neko na koga se uvek mogu osloniti. I ostaje mi samo da se nadam da ću opravdati ulogu koja mi je dodeljena.

Na kraju možemo reći da je mentorstvo zasigurno situacija u kojoj svi dobijaju. Pa zašto se onda to ne radi češće? Iskreno, ne znam. Ali postoji jedna stvar za koju sam siguran - Hemofarm će nastaviti ovim putem, pružajući podršku onima koji su željni da nauče više, a da pritom bude prvi, a nadam se najbolji zaštitnik mladim studentima i budućim profesionalcima.
AUTOR TEKSTA
Ronald Zeliger,
generalni direktor Hemofarm AD