Blog / Zato što mi je stalo / Nemanjin san
28/12/2018
Zato što mi je stalo
Nemanjin san
Ivan Lalić, izvršni direktor Mikser festival
Nemanjin san
Nemanja Matić je srpski, fudbalski reprezentativac i nezamenljivi član Mančester United-a. Bez obzira na njegov nesumnjivi sportski uspeh, kada huk sa stadiona utihne, a njegove kopačke prekriju ruzmarin, snjegovi i šaš, Nemanja će sleteti na Surčin, a onda se zaputiti u svoje rodno Vrelo. Šta će videti? Videće da njegova „karijera“ dobročinitelja nema vremenski rok trajanja. Ona je večna. Videće obnovljeni toranj crkve, fudbalski stadion za klince, vrtić koji blista i ko zna koliko još dobročinstava koje je poklonio mestu gde je rodjen. Ali prvo što će videti, biće ljudi. Zahvalni ljudi. Njegove komšije, prijatelji. Ljudi kojima je tokom najtežih godina, onako - poput nevidljive vile, da se niko ne oseti neprijatno, plaćao racune za infostan, regulisao dug „na crtu“ u lokalnim trgovinama. O tome nikada nije javno pričao. Kao što nije javno pričao o tome da je kada je bilo dramatično i jedan dečiji život visio o koncu, donirao 70 000 evra malom Dusanu koji je imao sudbonosnu operaciju u Barseloni.

Ta vrsta vaspitanja mora biti domaći zadatak generacijama koje stasavaju, a Nemanja svevremenski simbol lepote davanja. U Srbiji praktično svaki četvrti stanovnik gladuje, u situaciji kada se godišnje baca 250 000 tona hrane. Svest o tome u koje meri dodata vrednost koju stvaraju uspešni pojedinci i kompanije, a koja se rotira ka sensebilnim grupama, može biti ne samo kratkoročni gest solidarnosti, već suštinski katalizator razvoja jednog društva, mora dopreti do svih nas. Kažu – bez etičke tranzicije, nema ni ekonomske tranzicije kao preduslova opšteg boljitka. Ne možete na sebičnosti i konzumerizmu, graditi temelje lepšeg, prosperitetnog društva. Virilio, francuski filozof je jednom rekao: „ Izmedju etike i estetike postoji znak jednakosti.“ Vrednosni sistem koji čuči u svakome od nas nije kategorija koja se može nametnuti spolja, nekim dekretom. Ona je zbir nekih iskustava, morlnih nrmi, porodičnog vaspitanja. Srbija je zemlja koja ima divnu istoriju dobročinstava. Od legendarnog Trebinjca Luke Ćelovića koji skoro ceo savamalski kvart poklonio Beogradskom univerzitetu, do današnjeg primera Nemanje Matića.

Nemanja matić je ona vrsta politike uzora koja oslobadja prostor za nadu da je lepši, humaniji svet moguć i da svi ne moramo biti toliko uspešni u finansijskom smislu, da bismo donirali, pomogli, ohrabrili, podstakli. Nesrećna društva nisu društva napretka. I nisu nesrećna društva ona koja nemaju, nego su srećna ona ko ja to što imaju, rasporede humano. Taj mali ili veliki višak koji budemo opredelili onima kojima je pomoć najpotrebnija biće naš andjeo čuvar. Subjektivni kadar Nemanje Matića koji ulazi u svoje rodno Vrelo nakon svih ovih godina, je nešto što ne postoji u udžbenicima i ne da se racionalno opisati. To je nešto za vredi živeti.

Hvala mu.
AUTOR TEKSTA
Ivan Lalić,
izvršni direktor Mikser festival