Blog / Iz ugla stručnjaka o bolesti modernog doba / Razvod – kako se nositi sa jednim od najvećih životnih stresova
13/05/2019
Iz ugla stručnjaka o bolesti modernog doba
Razvod – kako se nositi sa jednim od najvećih životnih stresova
Zorana Filipović, specijalista medicinske psihologije, porodični terapeut
Razvod – kako se nositi sa jednim od najvećih životnih stresova
Kad govorimo o razvodu, nisam sigurna da li su nam u njegovom prihvatanju i preživljavanju „došle glave“ bajke sa završetkom „...i živeli su srećno do kraja života“, mitovi kulture kojoj pripadamo ili prirodna potreba čoveka da u moru neizvesnosti teži izvesnom, pa tako i verovanju u ljubav za ceo život. Koliko je tema braka važna govore razni rituali vezani za obred venčanja, kojima se prizivaju „više sile“ kao pomoć u očuvanju braka, traži prisustvo svedoka da je isti sklopljen i brojni drugi rituali različitih kultura i epoha civilizacije, koji zapravo govore o procesu inicijacije (nekoj vrsti ponovnog rođenja!). Šta je realnost u ovoj priči - brojni rituali su nam, naime, potrebni da se u brak uđe, a ni jedan ne možemo da prizovemo u pomoć kad treba iz njega da izađemo.

Ne zalazeći dublje u temu sklapanja braka (šta bi se sve moglo reći o težnji ka celovitosti sopstvene ličnosti kroz pronalaženje „druge polovine“, snazi i ulozi koju projekcija ima u partnerskim relacijama) možemo reći da je priča o razvodu, zapravo priča o gubitku, i to na više nivoa. Nije reč samo o gubitku fantazija o večnoj ljubavi ili delova sebe koje smo „smestili“ u partnera, fantazija o očuvanju celovite porodice, već i o nestanku zajedničkih planova, snova i nada, često zajedničkih prijatelja, užitaka, obaveza... Tuga, kao i brojni strahovi (od samoće, nepoznatog, finansijske nesigurnosti, od mišljenja sredine) normalne su i očekivane reakcije na ovu „malu smrt“. Osećaj krivice, ličnog neuspeha, uzaludnih i „propalih“ investicija česti su propratni doživljaji. Čak i za partnera koji inicira razvod, odluka da izađe iz braka praćena je doživljajem visokog nivoa stresa, traumatična i ispunjena pomešanim, čak suprotstavljenim osećanjima (od žala i osećaja krivice do ushićenja pred nekim novim početkom).

Izlazak iz začaranog kruga međusobnih optuživanja, prebacivanja odgovornosti, traženja „krivca“ za neuspeh, nalazi se u prihvatanju činjenice da razvod nije posledica greške ili gesta jednog od partnera, da se ne javlja iznenada i zbog nekog „trećeg“, već je završni deo procesa koji traje duže vreme u partnerskoj relaciji. Brak je ples koji se pleše udvoje, što podrazumeva podeljenu odgovornost za kvalitet kreiranog i održavanog odnosa.

Ova spoznaja nudi mogućnost za ponovno sagledavanje sopstvenih izbora iz perspektive nekadašnjih okolnosti i unutrašnjih okvira, šansu da oprostite sebi i partneru, kao i šansu za sklapanje novog saveza onih koji ostaju doživotno vezani kao roditeljski par, ako ni zbog čega drugog, ono zarad ljubavi i brige prema zajedničkoj deci. Povratak sebi (umesto „mi“ ponovo „ja“), sopstvenim željama, potrebama, mračnim stranama i snagama u ličnosti (nema više onog drugog koji „vedri i oblači“) vodi ka ponovnom preuzimanju kontrole nad sopstvenim životom.

Ako vam se taj put učini previše mračan, težak ili nalik lavirintu, nemojte se ustručavati da potražite pomoć psihologa.
AUTOR TEKSTA
Zorana Filipović,
specijalista medicinske psihologije, porodični terapeut