Blog / / Porodica u vreme korone
20/03/2020
Porodica u vreme korone
Ivana Vukmirica Baćanović, psiholog, bračni i porodični terapeut
Porodica u vreme korone
Svedoci smo jedinstvenog događaja u našim životima. Pojava novog virusa nas je sve naterala na nov način života. U situacijama stresa i krize, kao psihološki koncept se pominje rezilijentnost, odnosno sposobnost osobe da uprkos nepovoljnim životnim okolnostima, adaptira na nove uslove. To naravno ne znači da neće iskusiti teškoće ili negativne emocije. Šta se dešava sa porodicom koja vreme provodi kod kuće? Ljudi uopšte, pa i porodice imaju različite načine i kapacitete za prilagođavanje novim situacijama. Ono što je zajedničko svima je da se u ovoj novoj situaciji većina vremena, a najčešće celokupno vreme porodice provodi zajedno, bez uobičajenih rutina odlaska u školu i/ili na posao. Porodična dinamika se menja u smislu veće upućenosti jednih na druge, bez ranijih mehanizama rasterećivanja tenzija koje iz odnosa mogu nastati.

Evo nekih preporuka kako da se lakše nosimo sa novom situacijom.

Budite svesni da jedino pokazivanjem strpljenja i tolerancije možemo da prebrodimo ovu jedinstvenu situaciju u kojoj smo se našli. Dogovorite se zajedno oko pravila funkcionisanja, uvažavajući sopstvene i tuđe potrebe, a uz svest da je i za ovo ponekada potrebno neko vreme. Važno je da roditelji, odnosno partneri znaju da svako ima svoj način odgovora na stres, i da svako ima pravo na različito reagovanje (strah, anksioznost, panika, poricanje). Pokažite empatiju, odnosno razumevanje prema drugima, a pri izražavanju svojih osećanja vodite računa o drugima. Roditelji – vi ste model svojoj deci. Deca će se ugledati na vas, pa je važno kako se ponašate i reagujete. Od načina na koji odrasli upravljaju svojim emocijama, u najvećoj meri zavisi i kako će to činiti deca. Deca vas slušaju i dok pričate sa drugim odraslima i to ih može zbuniti ako od vas ne dobijaju adekvatna objašnjenja u vezi sa njima novim informacijama. Ohrabrite slobodnu komunikaciju o koronavirusu, razgovarajte sa decom na način koji je primeren njihovom uzrastu i pokušajte da odgovorite na njihova pitanja. Istovremeno, ulijte im optimizam i nadu, a prethodno ih edukujući o načinima na koje mogu da zaštite sebe i druge.

Rutina - Važno je dane provoditi strukturisano. Napravite plan i raspored aktivnosti, balansirajte obaveze i razonodu, kao i “vreme za sebe”. Rutina obezbeđuje strukturu i doživljaj sigurnosti svim članovima porodice. Pokušajte da uradite stvari koje ste planirali u toku dana, osetićete uspeh i zadovoljstvo. Uvedite zajedničke aktivnosti, počnite da radite nešto novo i pokušajte da pronađete inspiraciju!

Ukoliko ste u mogućnosti, kreirajte u stanu posebne prostore: za učenje, za igru, ili npr. za zajedničko provedeno vreme ili ono u samoći. Možemo se osetiti preplavljeno ukoliko nikada ne postoje fizičke granice, onim ljudima koji moraju da provedu mnogo vremena u skučenim prostorima je sigurno teže.

Fizička aktivnost – osim što je važna za fizičko zdravlje, važna je i za dobro raspoloženje. Ovo može biti zabavna porodična aktivnost.

Ljudima koji žive sami izolacija može pasti posebno teško. Saveti o rutini i fizičkoj aktivnosti i ovde važi ali najvažnije možda je - ostanite povezani sa drugima, redovno održavajte kontakte i brinite za druge. Uključite se u akcije solidarnosti, neka filantropija bude najvažnija! Ukoliko morate da provodite vreme u karantinu, setite se da je to za opšte dobro. Činjenica da činite dobro drugima može dati smisao i probuditi u ljudima ideje o “opštem dobru”. Radite one stvari zbog kojih se osećate dobro, koristite humor, oslonite se na kredibilne izvore informacija i strpite se!

I na kraju, ako osetite potrebu za tim, obratite se stručnjacima. Iz dana u dan sve je više kolega i koleginica koji organizovano počinju da nude besplatnu pomoć porodici ili pojedincima u krizi.
AUTOR TEKSTA
Ivana Vukmirica Baćanović,
psiholog, bračni i porodični terapeut