Blog / / Ako ste neko ko jede na gram, onda odustanite od ovog teksta
22/05/2020
Ako ste neko ko jede na gram, onda odustanite od ovog teksta
Ivana Filipović novinar
Ako ste neko ko jede na gram, onda odustanite od ovog teksta
Dobar dan, ja sam Ivana. Bavila sam se novinarstvom do pre godinu dana, do trenutka kada sam shvatila da više svoj posao ne mogu da radim na jedini način na koji umem i na koji moje zanimanje jedino treba da se radi. Kada sam shvatila da od moje devize da novinar treba da zna više, da vidi dalje, da ide par koraka ispred svojih čitalaca i da ih edukuje, nema ništa, dala sam otkaz na mesto glavnog urednika jednog ženskog licencnog magazina. Dala sam otkaz na posao iz snova. Da li sam pogrešila? Možda. Da li sam srećnija? Mnogo više nego što sam bila kada sam koristila svoju funkciju. Ja sam vodolija u horoskopu, sloboda je jedino u šta verujem. „Al’ nem svoje ja ideale i ješću snove umesto hleba, ja svoju sreću nosim sa sobom, ona je parče slobodnog neba“. Reči pesme „Električnog orgazma“, to sam vam ja ukratko.

To što sam bila na lansiranju skoro svih Chanel parfema u poslednjih par godina diljem Evrope ili što me helikopter vozio od Nice do Kana na jednom poslovnom putu, ili to što sam u Berlinu na događaju stajala sa Luk Evansom, nikada me nije sprečilo da kuvam barem dva obroka dnevno. Noću, za sutra dok sam radila. Vikendom. Između putovanja. Taj ritual, ljubav prema kuvanju, prema zajedničkom obroku sa ukućanima, sa duplim tanjirima, e to se nikada nije promenilo.

Imala sam sreću da su me u detinjstvu čuvale babe. Dva dana jedna, dva dana druga, pa kojoj se zalomi petak te nedelje, pa u krug. Imala sam i sreću da su obe bile vrhunske domaćice. Tako, čim mi je nos dohvatio šporet, neka od njih mi je uvalila varjaču. I na kraju, imala sam sreću da mi obe, osim brda recepata, prenesu ljubav prema kuvanju. I da ne zaboravim, obe su bile pristalice ideje da svaka kuća u svakom trenutku treba da ima sve, što se ovih dana pokazalo kao najbolje usađena ideja, jer nisam morala da se tučem s narodom za brašno, ulje, a bogami ni za toalet papir. Ne bih se usudila ni da vam prepričam šta sve imam u kući, stvarno me je sramota. Jer kad na osnovne životne namirnice, dodate moju fascinaciju supermarketima širom sveta, a putovalo se stalno, onda možete i da pretpostavite čega sve nema u mom kuhinjskom svetu. Nemojte sad da se mrštite i da kažete da sam hvalisavi snob, ali ako stvar posmatrate iz ugla da neko zaista voli da kuva, onda možete razumeti zalihe originalnog „barbeque“ sosa ili „dijon“ senfa.

Na sve ovo moram da dodam da sam oduvek želela da živim blizu svojih roditelja, jer nisu sve mlađi i živahniji, ali kad nam se ukazala prilika da kupimo stan bukvalno do roditeljskog, bila sam u fazonu „dobro nisam baš htela toliko blizu“. Ovih dana mislim da je to apsolutno bila najbolja odluka ikada. Na toliko nivoa. Čak i na onom psihološkom nivou kad su u „n“ danu izolacije nastupili loši dani. Uvek je neko od nas bio „u plusu“ da diže one ostale. Jer stao je svet. Odložen je život. Suspendovano je sve, osim pukog preživljavanja. Nije lako to prihvatiti. Neko to drži u sebi, neko čita, neko bindžuje serije, neko opsesivno čita sve vesti, svako plače. A svima je teško. I svi smo isti. Koliko god bili bogati, ili siromašni, debeli ili mršavi, ovih dana smo svi isti.

Ne mogu da čitam, imam koncentraciju kišne gliste, ako ona uopšte ima koncentraciju. Ne mogu ništa ozbiljno da gledam, uglavnom recikliram neke serije koje sam već gledala, pred spavanje. Igram video-igre, kojima me je zarazio moj brat koji je doktorirao na njima. Da, zaista je doktorirao, šest godina je radio na doktorskoj disertaciji na FDU. Igram „Assassin’s Creed“. I kuvam. Doručak, ručak, večera. Dezert. Kažu da je u ovakvim situacijama važno napraviti rutinu. Negde je kuvanje možda i najbolji primer za to. Jesti se mora, najmanje dva puta. Osim toga, kuvanje za neke kojima je kuhinja bila neistražena teritorija može postati nova stvar koju mogu naučiti. Ja od kuvanja ne pravim nikakvu filozofiju, čak ni doboš torta od 15 kora pečenih na prevrnutom plehu nije filozofija. Naše babe nisu filozofirale. Nisu se bavile molekularnom kuhinjom. Kod mene su recepti jednostavni, jer sam i sama jednostavna. Jer kuvanje je kao i vožnja automobila, važno je samo voziti svoju vožnju.

Ako ste neko ko na gram jede, onda odustanite od ovog teksta. Ja sama merim višak kilograma, takvi su mi i recepti. Za uživanje je ponekad potrebno i malo preterati, a uvek je potrebno opustiti se. Pustiti muziku, otvoriti svesku s receptima i kuvati, kuvati, kuvati. Neće svaki put da uspe, ali u 99 odsto slučajeva hoće. I biće lepo i za slikanje. Može i na Instagram. „Sharing is caring“.

PS. Blogerka nisam, niti ću biti. Niti sam influenser. Niti sam previše uticajna. Ali ću rado sa vama podeliti par mojih recepata. Old school. Pa ako vam se svidi, možemo i opet.

Supa s knedlama Domaća juneća supa
- Veći komad junećih grudi (ili rebara)
- Juneće kosti (ima u Maxiju)
- 3 šargarepe
- 3 krompira
- 1 veći crni luk sa korom
- 1 koren paškanata
- 1 koren peršuna
- 1 koren celera
- 2-3 štapića celera
- 2-3 lista lovora
- So, biber u zrnu

Kuvam je u ekspes loncu ako imam malo vremena ili pak u velikom loncu ako imam ceo dan. Vode dodam do granicnika u ekspres loncu, a ako kuvam u običnom loncu, onda nalijem 3/4.

Procedim, od mesa i šargarepe može da se napravi pilav, ako neko od ukućana to ne pojede uz preliv od rena

Knedle za supu
- Dobra kašika masti
- 2 ravne kašike ulja
- 1 jaje
- Kašičica vegete
- 7-8 kašika griza

Mast dobro umititi viljuškom, dodati ulje pa opet dobro umutiti, pa dodati jaje i vegetu, opet dobro umutiti. Dodati odmah šest kašika griza pa kasnije još jednu. Smesa ne treba da bude pretvrda, ali ni previše retka. Ako je jaje bilo veće, onda dodati jos jednu kašiku griza. Praviti knedle pomoću dve kašičice. Prvu knedlu spustiti u kipuću supu. Ako se raspada, dodati jos griza, ako ne onda ubacujte i ostale. Kad ih sve ubacite, smanjite temperaturu na pola i kuvajte jedno pola sata u polupoklopljenoj šerpi. Kada me mrzi da pravim knedle, fida sasvim dobro posluži. Ako imate peršuna, sitno ga naseckajte, divno će da izgleda.

Bombe od krompira Bombe od krompira
- 2 srednja mlada krompira po osobi
- Slanina u šnitama
- Cedar ili bilo koji drugi sir

Krompire izdubite onom spravicom za čiščenje jabuka. Ne bacajte to što se izdubili, trebaće za posle. Krompir punite po zelji, slaninicom, sunkom, kobasicama, ali obavezno punite i sirom. Otvore zatvorite izdubljenim delovima. Svaki krompir uvijte u dva šnita slanine. Nakon toga krompir uvijte u aluminijumsku foliju i pecite dva sata na 200 stepeni. Pecenje zavisi od velicine krompira, a da li su gotovi proverite štapićem za raznjice ili tankim nožem. Kao preliv možete poslužiti kiselu pavlaku u koju ste iseckali mladi luk ili ako ste, kao ja Kraljevčanka rodom, pa imate mlad domaći kajmak koji je majka donela pre lockdown-a.

Bakin kolač Bakin kolač
- 4 jajeta
- 10 kašika šećera
- 3 kesice vanilin šećera
- 1 pavlaka
- 1/2 čase ulja
- 1 prašak za pecivo
- 12-13 kašika brašna
- Maline, višnje ili drugo voće po želji

Umutiti belanca, dodati šećer i vanilin šećer, mutiti još malo, dodati žumanca, pavlaku, ulje, prašak za pecivo i brašno. Papir za pečenje nakvasiti vodom da bi dobro nalegao na pleh. Preručiti smesu u pleh. Posuti voćem po želji. Peći četrdesetak minuta na 180 stepeni.
AUTOR TEKSTA
Ivana Filipović
novinar