Vesti / Biotehnologija – tektonski poremećaj
13/09/2018
Biotehnologija – tektonski poremećaj
Biotehnologija – tektonski poremećaj
Da li ste čuli za biotehnologiju i da li biste verovali da je danas moguće izbrisati sve ljudske gene, sekvencirati sve ćelije svakog organa u ljudskom telu? O biotehnologiji kao narastajućem divu kome smo svi savremenici a o kome malo znamo, govorio je Nikola Ivica, mladi srpski naučnik koji će svojim znanjem sigurno uticati na svet nauke i medicine.

U okviru predavanja “Biotehnologija – tektonski poremećaj“ kojim je počeo drugi semestar Mentorskog programa, stipendistima Hemofarm fondacije i njihovim mentorima, Nikola je govorio o tome na koji način biotehnologija kao industrija menja ekonomiju i društvo globalno, kako utiče na ljude ali i dinamiku investicija u farmaceutskoj industriji.

Uz ilustraciju kolosalnih proboja biotehnologije, Nikola je ovom prilikom stipendistima Hemofarm fondacije i njihovim mentorima, predstavio i svoja interesovanja u oblasti naučno istraživačkog rada. Pred njim je objavljivanje rada koji prati investicione tokove novih imunoterapija dok se njegovo primarno istraživanje bavi funkcijom do sada nepoznatog metaboličkog gena.

Ako do sada niste čuli, predviđa se da će biotehnologija omogućiti stvaranje potpuno novih industrija koje će proizvoditi organe, usporavati starenje, stimulisati kognitivne sposobnosti. Da bi sve ovo bilo moguće u Srbiji, neophodne su reforme u oblasti obrazovanja i javnih investicija, koje male države poput naše moraju da naprave da bi uhvatile korak sa trenutno jedine dve biotehnološke sile sveta, Amerikom i Kinom.

Nikola Ivica, mladi srpski naučnik, izborio se za svoju budućnost pre svega svojim radom, posvećenošću i upornošću. Svojim primerom još jednom je potvrdio da nema prepreke ličnom i profesionalnom razvoju jer „budućnost je kreirana onim što radite danas a ne sutra“.

O predavaču: Nikola je rođen u Pančevu 1989. godine, u lekarskoj porodici gde je razvio ljubav prema nauci i učenju. Odlazak u Istraživačku stanicu Petnica, susret sa saradnicima i predavačima u Petnici za koje mu se činilo da znaju sve, da iskreno žive i uživaju u nauci i da kroz nauku žive avanturistički život bio je jedan od presudnih momenata u njegovom životu. Ovaj izuzetan mladi čovek, već tada donosi odluku da je nauka njegov životni poziv. Predanost, posvećenost i strast prema ozbiljnom radu, osobine koje je razvijao ne samo u okviru školovanja već i sa odbojkaškim klubom Dinamo i kadetskom reprezentacijom Srbije, u IV godini srednje škole odvode ga u Sjedinjene američke države na razmenu studenata.

O tome koliko je za lični i profesionalni razvoj svakog mladog čoveka važna podrška, prvo roditelja, potom i profesora koji u našim životima preuzimaju i ulogu mentora, potvrđuje i činjenica da Nikola i ako primljen na čak dva čuvena američka univerziteta, Harvard i Prinston, upravo po savetu svog oca, upisuje Harvard gde je studirao hemijsku i fizičku biologiju. Kao diplomac Harvarda, ovaj uspešan mladi čovek, odlazi na čuveni Masačusetski tehnološki institut (Massachusetts Institute of Technology – MIT), prvo kao tehnički asistent pa zatim kao doktorant, gde je i danas. O uspehu koji je Nikola postigao van granica naše zemlje govori i zanimljivost da su čak 64 profesora, bivših studenata i istraživača MIT-a, dobitnici Nobelove nagrade za svoja otkrića.
AUTOR TEKSTA