Vesti
Izlečenje je moguće
Problem zavisnosti u Srbiji predstavlja dominantnu i veoma rasprostranjenu bolest, rečeno je na sedmoj tribini Hemofarm fondacije "Na kafi sa psihologom", uz poruku da je potpuno izlečenje moguće uz pravu angažovanost institucija, društva, zavisnika i njihovih porodica.

Načelnik Klinike za bolesti zavisnosti Instituta za mentalno zdravlje, Prim. dr Ivica Mladenović, naveo je da je problem zavisnosti u Srbiji jako rasprostranjen, kao i da predstavlja dominantnu bolest uz stres, koji se sam po sebi ne prepoznaje i koji se manifestuje u vidu depresije ili zavisnosti. Kako kaže, zavisnost je neka vrsta bežanja od stresa, a u Srbiji već decenijama zavisnost od alkohola je na prvom mestu.

U poslednjih dvadesetak godina došlo je do smene strukture zavisnosti. Ranije je u Klinici bilo najviše alkoholičara, u poslednjih desetak godina tu su i kockari, dok je sve više zavisnika od Interneta, tačnije od video igara, kazao je Mladenović. "Bojim se da će za pet do 10 godina zavisnost od Interneta u bilo kom modalitetu biti bolest broj jedan", kaže Mladenović. Kada je reč o opojnim drogama, načelnik Klinike za bolesti zavisnosti kaže da već godinama imamo dvadesetak hiljada zavisnika od heroina, dok je zloupotreba marihuane procentualno 90 odsto u odnosu na sve druge zloupotrebe droga. Preostalih 10 odsto zloupotreba opojnih droga odlazi na amfetamine, psihostimulanse, opijate, i naglašava da su amfetamini - sve te nove droge jako opasne, i da ih prati velika destruktivnost. "Svedoci smo u poslednjih godinu dana da su te droge dovele do nekoliko smrtnih ishoda i biće ih nažalost još, obično kod onih koji prvi put probaju droge i ja apelujem da se spreči dostava i distribucija", kaže Mladenović.

Govoreći o lečenju, Mladenović kaže da je prvi korak da se prepozna bolest. Zavisnici obično dolaze po nalogu suda ili Centra za socijalni rad, a najčešće na sugestiju porodice, navodi načelnik Klinike za bolesti zavisnosti. Uspešnost lečenja u Srbiji je, prema rečima načelnika, jako velika, a na Institutu za mentalno zdravlje je jedna od najvećih u Evropi - 70 odsto. "To je jedno od najzahtevnijih lečenja, zahteva učešće cele porodice, tri meseca intenzivno, a posle toga još dve godine u kontinuitetu jednom nedeljno. U tom periodu se radi i na resocijalizaciji", napominje Mladenović.

Specijalista psihijatrije Aleksandar Ramah ističe da koliko god da se priča o problemu zavisnosti skoro uvek se zahvati samo vrh ledenog brega, jer problem je veliki, a nažalost još davno su predvideli da će 21. vek biti vek hemije, odnosno hemijskih zavisnosti. "Slika se samo usložnjava, postoje trendovi, u nekom trenutku neke supstance ili droge budu potisnute, pojave se nove, pa onda one odu u zaborav i tako se sve vrti u krug. Po pitanju nekih starih droga postoji stagnacija, ali sa druge strane stalno se pojavljuju nove, čemu moramo da dodamo i nehemijske zavisnosti kao što su kocka, klađenje, video igrice, internet i sve to zajedno kada se sabere dovodi do kompleksne situacije", kaže Ramah. Napominje da problem zavisnosti i na pojedinca, koji je u problemu, ali i na užu i širu njegovu okolinu deluje katastrofalno, veoma loše i smanjuje kvalitet života. "Nema segmenta koji nije zahvaćen, od akademskog, profesionalnog, porodičnog, socijalnog, zdravstvenog, telesnog, psihološkog. Trpi pojedinac, njegova neposredna okolina, a da ne govorimo i o širem društvu", ističe Ramah. Prema njegovim rečima, za borbu protiv tog problema potrebno je da postoji prevencija, a ako se već problem javi, mora se obezbedi odgovarajući sistem koji će pomoći pojedincu da izađe iz problema. Međutim, kako kaže Ramah, da smatra da nije moguća potpuna resocijalizacija i izlečenje ne bi se ni bavio tim poslom.

Izlečenje jeste moguće, ali to je kompleksan, dugotrajan i u osnovi skup proces zato što zahteva vreme, angažovanje, nekada timsko, integrisani sistemski pristup, priča Ramah i ističe: "Moguće je, ali se mora shvatiti da je problem veliki i zaista na pravi način se mora rešavati." Kako navodi, potrebno je i da porodica u kojoj se problem javi reaguje adekvatno, a to znači da ne treba da niti umanjuje problem, niti da ga uveličava, već da pronađe pravu meru problema i da se na pravi način angažuje. "Bez pomoći porodice, član porodice ima manje šanse, nije nemoguće, ali su šanse za izlečenje umanjene. Nažalost u određenim slučajevima zbog disfunkcionalnih odnosa porodica više odmaže nego što pomaže", kaže Ramah i dodaje: "Svako može da uđe u problem, ali svako može i da izađe iz problema, samo ne lako."

Aleksandar Žugić, predstavnik Udruženja "Izlazak", koje se bavi problemom zavisnosti, a koje je nastalo na inicijativu grupe oporavljenih zavisnika, navodi da njegovo Udruženje insistira na poruci svim zavisnicima da je izlaz iz ovog problema moguć i da ljudi zaista mogu da žive jedan potpuno drugačiji život, slobodni od svih zavisnosti. Kazao je da trenutno sprovode trogodišnji regionalni projekat koji se zove "Biram oporavak", u tri zemlje bivše Jugoslavije - BiH, Crnoj Gori i u Srbiji, u sklopu koga je i savetovalište i besplatna telefonska linija za zavisnike - 0800 104 100.

"Želja nam je da kroz tu besplatnu telefonsku liniju na neki način dosegnemo do što većeg broja zavisnika kako bi oni primili pomoć na jedan sveobuhvatan način. U unutrašnjosti Srbije postoji puno zavisnika koji nemaju dovoljno informacija, ne postoji dovoljno usluga i servisa tako da svi koji zovu iz tih delova zemlje mogu da dobiju informacije, da budu usmereni na neku terapijsku zajednicu, grupu samopomoći ili program lečenja", ispričao je Žugić.