Vesti
Briga o zaposlenima najbolja zaštita od burnout sindroma

Sagorelost proizvod toksične radne sredine. Napada profesionalni integritet. Kompanije dužne da brinu o zaposlenima.

Sindrom sagorelosti, odnosno "burnout", predstavlja stanje hroničnog stresa koje vodi do fizičke i emotivne iscrpljenosti, kao i osećanju neefikasnosti uz nedostatak postignuća, rečeno je na tribini "Na kafi sa psihologom".

Svetska zdravstvena organizacija uvrstila je nedavno u svoj priručnik Međunarodne klasifikacije bolesti i sindrom izgaranja na radnom mestu (burnout syndrome), koji će zdravstveni radnici moći da dijagnostikuju kao medicinski poremećaj.

Trenutno ne postoji studija sagorelosti u Srbiji, ali prema evropskim istraživanjima, procenti govore da je 25 odsto zaposlenih obolelo od ovog sindroma i da nakon toga nisu bili u mogućnosti da adekvatno obavljaju svoju delatnost. "Kada zaposleni dođe u takvo stanje, to ne znači da treba da menja posao ili da traži drugi, već da potraži pomoć psihologa, što je u Srbiji i dalje tabu tema", rekla je učesnica tribine, psihološkinja i docentkinja na odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu Milica Vukelić.

Hemofarm Fondacija Burnout

Direktorka GI group HR solutions Olga Svoboda objasnila je koji su to simptomi sindroma sagorelosti - zaposleni kasne, nisu u stanju da rade, ne dolaze na posao, uzimaju bolovanje i samim tim ne postižu da urade sve ono što je u opisu njihovog radnog mesta."Pojavljuje se i osećaj manje vrednosti, ukoliko je zaposleni posvećen poslu, ima rezultate a ignorisan je, tada dolazi do preispitivanja, gubitka poverenja u sopstvene kompetence a posledica je pad u svakom pogledu. Svaka kompanija kojoj je stalo do toga da bude uspešna mora da zna da može da bude uspešna samo onda ako su njeni zaposleni zadovoljni. Odatle kreće potreba da se radnicima pruži podrška na vreme kako ne bi došlo do sagorelosti", rekla je Svoboda.

Na radnom mestu je najvažnija komunikacija i atmosfera saradnje. "Znam dva primera ozbiljno narušenog zdravlja. I oba puta, to sagorevanje dogodilo se nakon smene rukovodilaca. U jednom primeru, osoba se, nakon sagorevanja, nikada nije vratila u realnost. Druga osoba je potpuno promenila profesiju”, ispričala je Andrea Brbaklić, direktorka FromA Consulting i bivša direktorka službe komunikacija i službe ljudskih resursa Erste banke. "Nažalost, u Srbiji opasnost od sagorevanja još nije prepoznata kao pojava koja nas obuzima. U inostranstvu, u velikim kompanijama jeste, jer su tamo zaposleni ključni resurs, pogotovo u vremenu gde se dobri radnici ne nalaze lako, a i ako se nađu, teško se zadržavaju", rekla je Svoboda i naglasila da je “sagorelost proizvod toksične radne sredine, napada profesionalni integritet, a kompanije su dužne da brinu o zaposlenima”.

Kako bi se javnost ohrabrila da u ovakvim situacijama potraži pomoć stručnjaka, Hemofarm fondacija je pokrenula projekat "Na kafi sa psihologom". "Ovo je druga sezona, a teme koje smo do sada obrađivali su depresija, stres na poslu, zavisnost, i druge, jer smo shvatili da su ovakve tribine velika društvena potreba. Sve tribine su objavljene na Jutjub kanalu Hemofarm fondacije i imaju veliku gledanost, neke čak i preko 100.000 pregleda", navela je direktorka Hemofarm fondacije Suzana Đorđević i najavila novu tribinu na temu "Praznična euforija vs praznična depresija" za 17. decembar.

"Na kafi sa psihologom" je projekat koji Hemofarm fondacija realizuje u partnerstvu sa Art komunom Dorćol Platz i uz podršku Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Hemofarm Fondacija Burnout