Dolazi sezona praznika, a sa njom i mnogo planova, uzbuđenja, ali i briga. Za neke je to najsrećnije i najiščekivanije doba godine, a za neke, period od koga zaziru. Neki vide slavlja, okićene izloge i šarene poklone, a neki gužve, troškove i dodatne obaveze. Neki osećaju euforiju i nadu, a neki usamljenost i tugu.

Smatra se da praznici postoje kako bismo se okupljali, povezivali, slavili zajedno i delili slična iskustva i slične rituale. Mi kitimo jelku, kupujemo poklone, jedemo rusku salatu i unosimo Badnjak. Amerikanci prave kućice od đumbira, pevaju božićne pesme i razmenjuju poljupce pod imelom. Kroz ovo osećamo povezanost i pripadnost negde, nekome i nečemu. Tokom praznika, provodimo više vremena sa porodicom i prijateljima, delimo poklone, zabavu, ali i ljubav. Grlimo se i ljubimo malo više nego inače, pišemo lepe poruke, prenosimo želje i nade.

Problem nastaje kada nismo deo zajednice i nemamo bliske ljude sa kojima bismo sve ovo delili. Tada vreme praznika postaje vreme tuge i najintenzivnije usamljenosti. Ovo je posebno izraženo kod onih koji su emigrirali ili promenili sredinu, kod onih koji su se razveli ili nekoga izgubili. Tokom praznika gubitak postaje opipljiviji i jači, jer prvi praznik bez nekoga, ne može ni da bude praznik. S druge strane, ponekad problem predstavlja činjenica da moramo da provodimo praznike sa partnerom ili članovima porodice sa kojima se ne slažemo. Tada praznično vreme – vreme „odmora i razonode“ postaje vreme stresa, konflikata i nezadovoljstva.

Nezadovoljstvo odnosima i drugim aspektima života podstiče nas i na donošenje novogodišnjih odluka. Entuzijastično i s puno nade obećavamo sebi da ćemo promeniti loše navike, naći novi posao, provoditi više vremena sa dragim ljudima i sl. Ipak, za one koji su i staru godinu započeli novogodišnjim odlukama ili planovima koji nisu zaživeli, ovo je dodatni razlog za nezadovoljstvu i tugu. Svest o tome da nam je prošla još jedna godina života, a da smo i dalje tu gde smo boli i rastužuje.

Saznanje da nismo živeli kako smo planirali i da ne živimo u skladu sa svojim potrebama i vrednostima može da boli svakog dana u godini, ali za praznike često boli pomalo više. Neretko se poredimo sa drugima zaključujući da njihovi životi deluju mnogo bolje i glamuroznije; a ti drugi, često baš za praznike ulažu ekstra trud da život oslikaju sjajnim bojama. Uplaćuju preskupe dočeke ili putovanja, kupuju skupu odeću, postuju nasmejane i euforične slike. Mnogi baš za praznike, pokušavaju da kompenzuju nezadovoljstvo koje inače osećaju, pokušavajući da i sebe i druge ubede da su ekstra srećni.

S druge strane, za mnoge praznici predstavljaju još jedan podsetnik da nemaju novca ni za ono najosnovnije, a kamoli za skupe poklone i dočeke. Za te ljude, nova godina počinje onako kako je stara završila – bez (sigurnog) posla i (sigurnih) prihoda. Bez mogućnosti da sebi i svojim najmilijima podare makar malo onoga što žele. Iskoristimo praznike da se setimo tih ljudi i da darujemo onima koji ne mogu da daruju sebi i svojima, jer praznici jesu vreme za povezivanje i zajedništvo. Vreme za darivanje brige, pažnje i lepe reči. Na kraju krajeva to su jedini pokloni koji ostaju i pokloni koji trebaju svima: radosnima, euforičnim, tužnima, depresivnim, vama, ali i nama.

Srećni praznici i srećno nam povezivanje i darivanje :)