Ovaj web sajt koristi kukije i slične tehnologije da pruži najbolju moguću funkcionalnost i prikaže sadržaje u skladu sa vašim interesima na našem sajtu i društvenim mrežama.
Mi poštujemo vašu privatnost i procesuiramo podatke samo u marketinške i funkcionalne svrhe ukoliko nam date vaš pristanak klikom na "Prihvatam".
Vaša podešavanja vezana za kukije možete izmeniti u bilo kom trenutku klikom na podešavanja privatnosti.

Obaveštenje o privatnosti
Podešavanja
Ovaj web sajt koristi kukije i slične tehnologije da pruži najbolju moguću funkcionalnost i prikaže sadržaje u skladu sa vašim interesima na našem sajtu i društvenim mrežama.
Mi poštujemo vašu privatnost i procesuiramo podatke samo u marketinške i funkcionalne svrhe ukoliko nam date vaš pristanak klikom na "Prihvatam".
Vaša podešavanja vezana za kukije možete izmeniti u bilo kom trenutku klikom na podešavanja privatnosti.

Obaveštenje o privatnosti
This cookie is used for system purposes only and does not track user actions. It is required for normal functioning of this web site.
Ovo je usluga web analitike.
Kompanija koja obrađuje podatke
  • Google Ireland Limited
  • Google Building Gordon House, 4 Barrow St, Dublin, D04 E5W5, Irska
Svrha podataka
  • Marketing
  • Reklama
  • Web analitika
Korišćene tehnologije
  • Kolačići
  • Piksel tagovi
Atributi podataka
  • IP adresa (anonimna)
  • Informacije o pretraživaču (vrsta pretraživača, stranice sa referencama/izlazima, datoteke pregledane na našem sajtu, operativni sistem, pečat datum/vreme i/ili podaci o putanji klikova)
  • Podaci o upotrebi (prikazi, klikovi)
Prikupljeni podaci
Ova lista predstavlja sve (lične) podatke koji su prikupljeni ovom uslugom ili kroz korišćenje ove usluge.
  • IP adresa
  • Datum i vreme posete
  • Podaci o korišćenju
  • Putanja klikova (biranja)
  • Ažuriranja aplikacija
  • Informacije o pretraživaču
  • Informacije i uređaju
  • JavaScript podrška
  • Posećene stranice
  • URL referer
  • Preuzimanja
  • Flash verzija
  • Informacije o lokaciji
  • Kupovna aktivnost
  • Vidžet interakcije
Pravni osnov
  • U daljem tekstu je naveden pravni osnov za obradu ličnih podatka u skladu sa Članom 6 I 1 GDPR.
  • Član 6 (1) (a) GDPR
Mesto obrade podataka
  • Republika Srbija
Period zadržavanja podataka
  • Ovi podaci će biti izbrisani čim više ne budu potrebni za svrhu obrade.
Strana koja prima podatke
  • Alphabet Inc.
Ovo je tehnologija praćenja koju nudi Facebook i koju koriste drugi Facebook servisi poput Facebook Custom Audiences.
Kompanija koja obrađuje podatke
  • Facebook Ireland Limited
  • 4 Grand Canal Square, Grand Canal Harbour, Dublin, D02, Irska
Svrha podatka
  • Reklama
  • Marketing
  • Retargetiranje
  • Analiziranje
  • Praćenje
Korišćene tehnologije
  • Kolačići
Atributi podataka
  • Podaci specifični za piksel
  • Http-zaglavlje
  • Opcioni parametri
Prikupljeni podaci
Ova lista predstavlja sve (lične) podatke koji su prikupljeni ovom uslugom ili kroz korišćenje ove usluge.
  • ID Facebook korisnika
  • Informacije o pretraživaču
  • Podaci o korišćenju
  • Informacije o uređaju
  • Neosetljivi prilagođeni podaci
  • URL referer
  • ID piksela
  • Informacije o lokaciji
  • Podaci specifični za piksel
  • Ponašanje korisnika
  • Pregledane reklame
  • Interakcije sa reklamama, uslugama i proizvodima
  • Marketing informacije
  • Pregledan sadržaj
  • IP adresa
Pravni osnov
  • U daljem tekstu je naveden pravni osnov za obradu ličnih podatka u skladu sa Članom 6 I 1 GDPR.
  • Član 6 stav 1 s. 1 lit. a GDPR
Mesto obrade podataka
  • Republika Srbija
Period zadržavanja podatka
  • Ovi podaci će biti izbrisani čim više ne budu potrebni za svrhu obrade.
Strana koja prima podatke
  • Facebook Inc.
Vesti
Svaki šesti stanovnik Srbije ispunio kriterijume za neki od psihijatrijskih poremećaja
Svaki šesti odrasli stanovnik Srbije je ispunio kriterijume za neki od najčešćih psihijatrijskih poremećaja, a 80.000 ljudi više nego ranije je tokom pandemije virusa korona imalo umerene depresivne smetnje, pokazalo je istraživanje o mentalnom zdravlju nacije u vreme pandemije, koje je predstavljeno na tribini “Na kafi sa psihologom”. Istraživanje je sprovedeno u okviru projekta “Cov2Soul” u kojem su učestvovali stručnjaci koji se bave javnim i mentalnim zdravljem kao i psihijatrijskim poremećajima na Medicinskom fakultetu u Beogradu i sprovedeno u partnerstvu sa Odsecima za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i Novom Sadu.

O rezultatima istraživanja na tribini su govorili neki od autora: prof. dr Nađa Marić, vanredna profesorka na Medicinskom fakultetu u Beogradu i rukovodilac Službe za naučno-istraživačku i obrazovnu delatnost Instituta za mentalno zdravlje, dr Ljiljana Lazarević, viša naučna saradnica na Institutu za psihologiju i u Laboratoriji za istraživanje individualnih razlika Filozofskog fakulteta u Beogradu, prof. dr Goran Knežević, redovni profesor na Odeljenju za psihologiju i u Laboratoriji za istraživanje individualnih razlika Filozofskog fakulteta u Beogradu. Moderator tribine je bio Dragan Ilić, psiholog i novinar.

U periodu od juna do oktobra 2021. godine anketirano je 1.200 ljudi u 60 opština u Srbiji starosti od 18-65 godina. Ispitivani su fenomeni kao što su učestalost psihijatrijskih poremećaja, procena depresije, stresa, usamljenosti, stresna iskustva u vezi sa pandemijom, teorije zavere vezane za kovid i fizičko zdravlje, lični utisak o kovidu.

“Opšte očekivanje je bilo da će kovid stresovi napraviti cunami mentalnih poremećaja ili sad već neke velike dramatične promene”, rekla je na tribini rukovodilac Službe za naučno-istraživačku i obrazovnu delatnost Instituta za mentalno zdravlje, Nađa Marić.

Svaki šesti stanovnik Srbije ispunio kriterijume za neki od psihijatrijskih poremećaja
Prof. dr Nađa Marić, vanredna profesorka na Medicinskom fakultetu u Beogradu i rukovodilac Službe za naučno-istraživačku i obrazovnu delatnost Instituta za mentalno zdravlje


Kada je reč o stresnim događajima od početka pandemije, oko 27 odsto ispitanika je navelo događaje uzrokovane patnjom zbog bližnjih, a oko 22 odsto je prijavilo stres u vezi sa poslom ili finansijama. Stres uzrokovan ličnim problemima prijavilo je skoro 13 odsto ispitanika, a partnerskim svaki dvadeseti ispitanik. Strah od socio-ekonomskih posledica koje su bile prouzrokovane kovidom bio je visoko izražen kod ispitanika. Primećen je I takozvani kovid stres sindrom. On obuhvata sklop fenomena koji se tiču toga koliko se ljudi plaše da li će se zaraziti kovidom, da li će neko od njihovih bližnjih biti zaražen ili će se možda nešto desiti, kao i strah od toga da će biti u kontaktu sa zareženim osobama.

Naučna saradnica u Institutu za psihologiju Ljiljana Lazarević je rekla da je istraživanje pokazalo da su žene, penzioneri, osobe kod kojih je postojala neka psihijatrijska dijagnoza pre korone i oni koji su bili u izolaciji zbog zaražavanja kovidom, pod nešto većim rizikom da dožive kovid stres sindrom. Stepen depresije kod ljudi u vreme pandemije je bio skoro duplo veći u poređenju sa rezultatima istraživanja iz 2013. godine kada je rađeno poslednje istraživanje na ovu temu.

Svaki šesti stanovnik Srbije ispunio kriterijume za neki od psihijatrijskih poremećaja
dr Ljiljana Lazarević, viša naučna saradnica na Institutu za psihologiju i u Laboratoriji za istraživanje individualnih razlika Filozofskog fakulteta u Beogradu


“Došlo je do porasta depresivne simptomatologije. Kada je reč o umerenim simptomima taj skok je bio od 2,1 odsto 2013. godine na 4,1 odsto 2021. godine. To znači da je duplo više ljudi imalo depresivne simptome umerenog tipa”, istakao je profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, Goran Knežević. On je rekao da je istraživanje na istu temu ponovo urađeno u februaru ove godine i da se stepen depresije ponovo smanjio na 2,2 odsto.

Svaki šesti stanovnik Srbije ispunio kriterijume za neki od psihijatrijskih poremećaja
Prof. dr Goran Knežević, redovni profesor na Odeljenju za psihologiju i u Laboratoriji za istraživanje individualnih razlika Filozofskog fakulteta u Beogradu


Na pitanje kako se ljudi bore sa stresom i psihičkim problemima i da li traže pomoć, Nađa Marić je navela podatak da 0,3 odsto ljudi u Srbiji treba da se leči od nekog poremećaja kao i da je svaki šesti odrasli stanovnik ispunio kriterijume za neki od 12 najčešćih psihijatrijskih poremećaja, što je 700.000 odraslih stanovnika.

Na tribini je konstatovano da su u Srbiji stope učestalosti psihijatrijskih poremećaja iste kao i u Norveškoj gde se za zaštitu mentalnog zdravlja odvaja sedam odsto od ukupnog zdravstvenog budžeta. O mentalnom zdravlju odraslih tamo se brine oko 1.000 psihijatara, zajedno sa 500 lekara na specijalizaciji i oko 1.500 kliničkih psihologa. Uz to, pomoć mladima pružaju psihijatari i klinički psiholozi specijalizovani za decu i omladinu.

Stručnjaci su ukazali da nema podataka o tome koliko se u Srbiji iz zdravstvenog budžeta izdvaja na mentalno zdravlje, a što se tiče lekara specijalista i kliničkih psihologa, prema pokazateljima taj broj je i 10 puta manji nego u Norveškoj. Istraživanje je ukazalo da u Srbiji, slično kao i u drugim zemljama Zapadnog Balkana, nešto više od polovine stanovništva u nekoj meri izražava slaganje sa teorijama zavere u vezi sa pandemijom, dok nešto manje njih te teorije zavere u potpunosti odbacuje. U periodu kada je sprovedeno istraživanje, gotovo polovina stanovništva je bila vakcinisana makar jednom dozom vakcine, i oni su bili manje skloni prihvatanju teorija zavere.

Projekat „Na kafi sa psihologom” Hemofarm fondacija realizuje treću godinu za redom u partnerstvu sa Institutom za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i Art komunom Dorćol Platz.