Hemofarm Fondacija je u saradnji sa Asocijacijom nezavisnih elektronskih medija (ANEM) i uz podršku Kancelarija OEBS u u Srbiji organizovala na Kopaoniku edukaciju lekara koji rade na SOS liniji u okviru projekta za borbu protiv depresije i stigme Nesalomivi i operatere Sigurne linije za bezbednost novinara kako bi se unapredio rad pružanja pomoći osobama koje se bore sa mentalnim poremećajima.

Skupu je prisustvovalo 40 lekara iz tri specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti u Vršcu, Kovinu i Gornjoj Toponici koji čine nacionalnu mrežu za pružanje besplatne i anonimne 24/7 psiho-socijalne podrške građanima putem SOS telefona 0800/001 002. Isto tako, operateri ANEM-ove Sigurne linije koji pružaju besplatnu 24/7 pomoć novinarima čija je bezbednost ugrožena 0800/100 115, prisustvovali su edukativnim radionicama o tehnikama i alatima koji se koriste u radu na telefonu prilikom pružanja emotivne podrške osobama u krizi koju je održao Centar za emotivnu podršku i prevenciju samoubistva – Srce.



O saradnji dve važne SOS linije i međusobnoj podršci razgovarali su predstavnici Hemofarm Fondacije, direktori Specijalnih bolnica, psiholozi i novinari, operateri linija.

Direktorka fondacije Suzana Đorđević se zahvalila lekarima tri specijalne bolnice na svemu što čine u okviru projekta Nesalomivi. Ukazujući na to da su psiholozi i psihijatri koji rade na SOS liniji često jedine osobe kojima se osobe koje se bore sa mentalnim poremećajima obraćaju, ona je dodala da je do sada podršku putem ove linije dobilo više od 17.000 ljudi.



Predsednik UO ANEM-a Veran Matić objasnio je da poslednjih nekoliko godina radi i kao operater Sigurne linije za bezbednost novinara te da je kroz razgovore sa ugroženim novinarima shvatio koliko im je neophodna zdravstvena podrška. Uz podršku OEBS-a, urađena je analiza mentalnog zdravlja novinara koja je pokazala zabrinjavajuće rezultate.



Profesorka psihologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu Tamara Dzamonja Ignjatović putem video linka je predstavila rezultate ove analize, naglasivši da bitnu ulogu novinara u društvu treba da prati i veća sistemska briga za njihovo mentalno zdravlje.

Rezultati analize su pokazali da čak 70% novinara koji su učestvovali u istraživanju smatra da ono o čemu izveštavaju ostavlja neke psihičke posledice, a skoro svi svedoče o hroničnim oboljenim od kojih je većina prouzrokovana stresom. Prema rečima prof. Dzamonja Ignjatovic, petina medijskih radnika ima dijagnozu post-traumatskog sindroma, trećina ima viši nivo stresa, ali se više od polovine novinara nije obratilo za pomoć iako su imali tegobe.

Skupu su se obratili i novinari autori analize, Jovana Gligorijević i Branko Čečen, koji su naglasili da mnogi novinari ne prepoznaju da je stres kom su svakodnevno izloženi na poslu uzrok problema, da su teme koje najviše utiču na novinarski stres ratno izveštavanja, rodno zasnovano nasilje, organizovani kriminal i da je, globalno gledano, jedino smrtonosnije zanimanje od novinara – drvoseča.

Radionice koje su potom usledile bavile su se temama kao što su predstavljanje osnovnih alata intervencije za pružanje podrške putem telefona, specifičnosti rada sa osobama koje su doživele gubitak – komplikovano tugovanje, vladanje tehnikama za izbegavanje manipulativnih razgovora, specifičnosti i izazovi rada sa suicidnim pacijentima, kao i veoma važno izbegavanje negativnih posledica rada na SOS liniji i stvaranje sistema podrške za operatere ovakvih SOS linija.



Suzana Đorđević i Veran Matić su na kraju radionice naglasili da će sve više biti potrebna vrsta pomoći koju pružaju lekari okupljeni u mrežu Nesalomivi i da je destigmatizacija obraćanja za pomoć psihologu ili psihijatru neophodna širom Srbije.