Psihosomatski balans (blagostanje) je vrlo kratak period u našem životu, gde telo odgovara na sve moždane zahteve, a mozak uživa u svim telesnim mogućnostima. O andropauzi kod muškaraca se malo govori, a poteškoće u prilagođavanju na novonastale fiziološke i endokrinološke promene, odsustvo podrške partnera i zajednice dovode do toga da se muškarci teško nose sa tim promenama i kasno javljaju stručnjacima za pomoć, zaključak je tribine „Na kafi sa psihologom“ koja je održana na temu „Andropauza (klimaks kod muškaraca) – izazov za fizičko i mentalno zdravlje“.

Govoreći o promenama u zrelom životnom dobu, psihološkinja Jelena Vranješević je istakla da su „muškarci u gorem položaju od žena, jer gube nešto u šta su bili jako investirani - opadanje mišića, snage, energije i seksualne moći“ i dodala da se kod muškaraca, kada uđu u andropauzu, „ne javlja strah od smrti, već je to prva kriza srednjih godina sa kojom se mnogi ne mire“.



Urolog i seksolog Aleksandar Milošević je ocenio da muškarci u andropauzu ulaze u 40. godini života, a da je uzrok promena u pedesetoj godini života, jer se završava ciklus napredovanja, dok statistika pokazuje da su muškarci najproduktivniji posle pedesete do šezdesete godine života.



„Muškarci dolaze čim se javi problem opadanja seksualne moći, dok se sa tim problemom javlja mali broj žena, oko 10 odsto, jer one lakše to podnose. Žena je blaža i realnija, mnogo brže sazreva baš zbog testosterona kog ima 10 puta manje, a muškarac često precenjuje sebe, posebno u mladosti. Tipično nesrećan muškarac je onaj koji stalno sebi zadaje neke velike ciljeve“, rekao je Milošević i dodao da su „dijabetes, gojaznost i pritisak osnovne bolesti koje slabe testosteron“.

Osnivač i vlasnik agencije Communis Ivan Stanković kazao je da mnogo muškaraca ne priznaje andropauzu, jer misle da su „tigrovi“, što može biti opasno jer time ne priznaju problem, ako postoji, i ne traže pomoć na vreme. On je naveo da „ima utisak da je čovek mrtav kada nema snove i da je suština sanjati nešto, težiti ka nečemu, imati aspiraciju što čoveka drži da to i ostvari.



„Ja u ovim godinama i dalje imam neke planove. Neki možda nisu racionalni, možda su infantilni, ali ti snovi me drže. Važno je imati i disciplinu. Moja se sastoji u tome da plivam svako jutro već 17 godina, prešlo mi je u naviku, deo je moje mentalne higijene i svakodnevne rutine koje mi pomažu da se nosim sa svakodnevnicom“, zaključio je Stanković.

Učesnici tribine su pozvali muškarce da redovno odlaze na kontrolu kod lekara i da se ne stide da zatraže pomoć, jer za svaki problem postoji rešenje ukoliko se na vreme zatraži stručna pomoć.



Tribine „Na kafi sa psihologom“ organizuje Hemofarm fondacija u partnerstvu sa Filozofskim fakultetom Univerziteta u Beogradu i Art komunom Dorćol Platz.