Veštačka inteligencija (AI), konkretno ChatGPT, u velikoj se meri koristi i u oblasti psihologije, ali i kao vid psihoterapije, a iskustva su raznolika. Zbog toga je važno da se AI koristi odgovorno i savesno, kao i da se poruke koje dobijamo ne uzimaju „zdravo za gotovo“, već da se o njima kritički promišlja, zaključak je radionice „AI kao psihoterapeut: Spas ili rizik za mentalno zdravlje“.

Radionicu, na kojoj su učestvovali Snežana Milutinović, psihološkinja i direktorka Centra za primenjenu psihologiju, Ljubiša Bojić, futurolog Laboratorije za digitalno društvo Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu i spoljni saradnik Complexity Science Hub-a u Beču, Ana Đurić Konstrakta, umetnica, i Miša Stojiljković, psiholog i novinar, organizovala je Hemofarm fondacija u partnerstvu s Filozofskim fakultetom Univerziteta u Beogradu, u okviru drugog ESG festivala kompanije Hemofarm, koji je održan u Muzeju nauke i tehnike u Beogradu.



„Nije novost da svako malo živimo neku novu realnost. Još je manje upitno da profesionalci mentalnog zdravlja neprestano treba da grade novu osetljivost na te promene. Tako je i upotreba AI u psihoterapiji nova realnost na koju je neophodno da se adaptiraju i klijenti i terapeuti“, istakla je Snežana Milutinović. Dodala je da „AI sistemi nisu empatični, već istrenirani da prepoznaju emocionalne obrasce“i da je važno razumeti kako sami učitavamo osećanja u interakciji s njima.

Ljubiša Bojić upozorio je na rizike personalizacije sadržaja i rastuću zavisnost od tehnologije, ističući da „AI ne treba doživljavati kao osobu“.



„AI sistemi dizajnirani su da nas zadrže što duže uz ekran. Oni uče šta volimo, kada smo ranjivi i čime mogu da nas nagrade. Na taj način stvaraju tzv. petlju angažmana – niz emocionalnih mikro-nagrada koje hrane našu potrebu za potvrdom i pažnjom. To je isti mehanizam koji pokreće kockara da klikne još jednom, samo što ovde ne igramo protiv mašine, već s njom – i to se zove ponašajna zavisnost“, rekao je Bojić. On je istakao da nije potrebna droga da bi mozak počeo da reaguje kao da jeste na nekoj supstanci i dodao da je „dovoljno da osećamo dopamin svaki put kada nam AI ‘pomogne’, pohvali nas ili pogodi baš ono što želimo da čujemo. Kada nam postane teže da donesemo odluku bez nje – zavisnost je već počela. “

Ana Đurić Konstrakta rekla je da koristi AI u muzičkom stvaralaštvu, ocenivši ga kao „još uvek dobar alat“.



„ChatGPT mene prati i Konstrakta se nekako uz to razvija. Ono iz čega ne mogu da izađem jeste da je on mene zapamtio kao osobu koja se bavi performansom i piše pesme, tako da se svaki naš razgovor završava time da se nudi da mi napiše stihove“, rekla je ona i dodala da pamti sva njena interesovanja, jer pamti i istoriju razgovora. Prema njenim rečima, takvim razvijenim odnosom ona se s ChatGPT-jem oseća sigurno, što vidi i kao zamku u koju većina korisnika upada. Dodala je da je pre ulaska u konverzaciju s ChatGPT-jem potrebno zauzeti stav, kako bi se uvidela njegova efikasnost i delanje, i napraviti distancu prema onome što će on formulisati. Govoreći o ChatGPT-ju kao psihologu, Konstrakta je istakla da je logično što ljudi posežu za njim ili velikim jezičkim sistemima kao psihoterapeutima, jer u nekim zemljama psihološka nega nije dovoljno dostupna. „Mi znamo da je psihoterapija ovde skupa i mislim da je vrlo očekivano da posegneš tamo. Ipak, s druge strane, znamo koliko to još uvek nije istrenirano“, zaključila je Konstrakta.

Govoreći o fenomenu emocionalne vezanosti za ChatGPT, učesnici su se složili da AI može biti koristan saveznik u refleksiji i samopomoći, ali ne i zamena za autentičan ljudski kontakt i profesionalnu psihološku podršku. „Tehnologija može pomoći da se razumemo bolje, ali samo ako ne zaboravimo da ono što nam daje osećaj empatije i sigurnosti dolazi od nas samih, a ne od mašine“, poručili su učesnici razgovora.



U okviru ESG festivala, posetioci su mogli da kroz otvorene razgovore s lekarima, osobama koje čekaju donora i transplantaciju organa ili su transplantirane, saznaju sve o kampanji „Najvažniji poziv u životu“, o tome kako da postanu donori, kome da se obrate ako ne žele da budu donori, da se informišu o tome da li donorske kartice još uvek važe i da saznaju sve o izmenama i dopunama zakona o presađivanju ljudskih organa.



Tokom prvog dana ESG festivala organizovano je osam sati programa na tri panela, tri radionice i tri ESG razgovora, što je bila odlična platforma za otvoren dijalog. Predstavljena su konkretna ESG rešenja za neposrednu primenu u praksi, uz naglasak na zdravlje kao zajedničku vrednost kroz prevenciju, odgovornost i održivost. Na festivalu su po prvi put uručena priznanja ESG Stars kompanijama i organizacijama za dugoročni doprinos održivom razvoju na lokalnom nivou. Priznanja su dobile kompanije Delta Holding, Coca-Cola HBC, Ernst & Young, KPMG, PwC, kao i Privredna komora Srbije.