Kada razmišljamo o Internetu ovih dana verovatno prvo pomislimo na klikbejtove, lažne vesti, ogromnu količinu besmislenog video sadržaja, triviju i reklame kojima smo, najčešće nevoljno, izloženi.

Zaboravljamo da je onlajn danas prostor u kome se vode važne borbe za elementarna ljudska prava, u kojima se otvaraju debate o globalnim i lokalnim problemima, postavljaju se pitanja na koja će odgovori učiniti da društvo u kom živimo postane bolje.

U vremenu korporatizovanih medija i dominacije profita kao osnovnog motiva teme važne za jedno društvo sve češće svoj prostor nalaze u virtuelnom okruženju. Kao nikada pre u mainstream medijima, onlajn okruženje je omogućilo da se povedu vatrene debate o nejednakosti polova, siromaštvu i gladi, potrebama ugroženih u elementarnim katastrofama, ratovima, o političkoj represiji.

Srce društva čine solidarnost, humanost, briga za onoga ko živi pored nas. Kada govorimo o problemima društva, činimo da ono postane bolje, da se razvija, da napreduje. Sve češće, najuspešniji i najproduktivniji dijalozi počinju upravo u virtuelnim zajednicama, na profilima na društvenim mrežama, a neretko se njihova snaga i brojnost prelivaju u stvarni svet, oblikujući realne, opipljive akcije, angažman koji menja svet u kom živimo. Društvo čine pojedinci, a upravo njihov glas može ravnopravno da se čuje u virtuelnim zajednicama. I često su njihove poruke upečatljivije i snažnije jer odzvanjaju tonom realnog života, stvarnih ljudi i njihovih osećanja, utisaka i ideja. Svojim angažmanom na društvenim mrežama, onim što delimo, komentarišemo, pa čak i samo “lajkujemo” i “šerujemo”, doprinosimo kvalitetu javnog dijaloga, otvaranju važnih tema, povećanju njihove vidljivosti i, ultimativno, utičemo na kvalitet društva u kom živimo. Čuvamo srce tog društva.

Možda moj stav polazi iz duboko romantične ideje o potencijalu pojedinca i heroju koji svako od nas ima u sebi, ali verujem da ako naučimo da društvene medije koristimo ne samo kao izvor zabave i kratkih informacija, već kao moćan kanal komunikacije, alat osnaživanja i pokretanja akcije zaista možemo da doprinesemo poboljšanju, razvijanju društva u kom živimo.

Zašto da ne? Uostalom, i najmasovniji društveni pokreti su započinjali razgovorima u kancelarijama, učionicama, dnevnim sobama, razmenom ideja u dijalozima i okupljanju oko zajedničkih interesa i problema. Danas su naše sobe onlajn, ali je brzina kojom se ideje prenose nikad veća.

Prošle godine smo proslavili deset godina hashtaga, simbola # koji je uveo nova pravila komuniciranja i promovisao nove strategije plasmana sadržaja, ideja, tema.

Hashtag aktivizam je danas jedan od najefikasnijih, najvidljivijih načina da se dobije brz odgovor, da se nametne određena tema, da se okupi zajednica ljudi zainteresovanih da problem reši. Zato je važno da razumemo da svaka poruka koju pošaljemo u onlajn prostor ima moć da govori o okruženju, problemima, nedostacima. Ima moć da društvo u kom živimo učini boljim, praveći unutar tog društva kritične mase, nove zajednice zainteresovanih, motivisanih, hrabrih, solidarnih.

I kada kažemo društvo, ne mislimo samo na neposrednu lokalnu sredinu. Njegove granice su mnogo šire, nepregledne, svojim glasom možemo da učestvujemo i doprinesemo da globalni prostor postane bolji.

-----------

Ako još uvek ne verujete u snagu hashtag aktivizma, niste ubeđeni ili ste skeptični spram njegove iskrenosti i autentičnosti, dovoljno je samo se podsetiti nekih od najuspešnijih hashtag kampanja koje su društva, globalno i lokalna, učinile boljim.

#BlackLivesMatter – hashtag upotrebljen desetinama miliona puta onlajn je počeo kao inicijativa nekoliko pojedinaca, da bi doslednim radom i afirmacijom, angažmanom običnih ljudi postalo važan, uticajan društveni i politički pokret sa jasnim političkim ciljevima i, po rečima New York Timesa, prvi pokret za građanska prava u 21. veku.

#only19 i #BringThemHere skrenuli su pažnju na problem migranata i tragične sudbine najmlađih od njih.

#StopFundingHate britanska kampanja pokrenuta je sa ciljem skretanja pažnje na govor mržnje i anti-migrantske pozicije mnogih print medija na Ostrvu. Rezultata kampanje bilo je povlačenje oglašivača iz brojnih štampanih izdanja koja su se nametnula kao lideri u negativnoj kampanji protiv migranata.

Kampanja Ujedinjenih Nacina #HeForShe je u fokus stavila rodnu nejednakost i činjenicu da posledice diskriminacije na osnovu pola oseća celo društvo.

Prošle godine mart mesec je obeležio #WomensMarch, jedan od najmoćnijih događaja koji je okupio žene širom sveta u želji da budućnost koja nam dolazi, društva u kojima živimo, budu bolja, ravnopravnija, otvorenija za svu raznolikost kapaciteta i snaga svake od nas. Prelivanje aktivističkog duha, osećanja, osnovne ideje i brojnosti učesnica iz virtuelnog u stvarni svet, na ulice gradova, pokazao je moć hashtag aktivizma da menja društva, stereotipe, ustaljene modele ponašanja.

#meToo je samo tokom jeseni 2017. godine na Twitteru i Facebooku upotrebljen više od šest miliona puta. Teme i događaji, veoma bolni, delikatni i duboko nepravedni ispostavilo se da su postali ugrađeni, nevidljivi deo savremenog društva, korumpirajući ga i razarajući ga iznutra, namećući se kao njegov neodvojivi, podrazumevajući deo. Jedan hashtag iza koga je stajalo mnogo iskrenih osećanja, snage, želje da se progovori i da se takvo društvo menja uspelo je da ogoli sve ono što je do tada bilo potiskivano i prećutkivano. To je snaga hashtag aktivizma koji pokreću pojedinci.

Šta je sa Srbijom? Zahvaljujući hashtagovima tokom poplava 2014. godine organizacija pomoći unesrećenima se najefikasnije odvijala kroz društvene mreže. Brojne humanitarne akcije prikupljanja pomoći za decu i druge ugrožene grupe u društvu dobijaju veću vidljivost zahvaljujući aktivizmu na društvenim mrežama. Konačno, hashtag aktivizam kod nas zaslužan je i za podizanje svesti o značaju doniranja organa - #najvaznijipoziv bio je označavajući termin za ovu važnu kampanju.