Kao dečak voleo sam LEGO. Onda je to, sasvim prirodno, prošlo. Došao je život, obaveze, tempo. Godinama kasnije, kada je moj sin bio mali, kupio sam mu prvi LEGO gusarski brod. Pa drugi. Pa treći. Kako to obično biva „otelo se kontroli“, ali je donelo nešto mnogo važnije: vreme koje smo provodili zajedno, u zabavi i igri.

U periodima kada te život „stisne“, a za grupne aktivnosti jednostavno nemaš vremena ni energije, LEGO je za mene postao prostor koji zavisi isključivo od mene. To je „vreme za sebe“. Tiho, fokusirano i zabavno. U isto vreme rasterećenje od stresa i način da se misli dovedu u red. Tu nema spoljašnjih očekivanja, samo proces i strpljenje. Vremenom sam pronašao i LEGO zajednicu. Pridružio sam se klubu, počeo da izlažem, upoznajem druge entuzijaste i postao kolekcionar. Jedna od važnih lekcija koje sam tu naučio jeste da ne moraš da budeš najbolji da bi uživao. Ne moram da osmišljavam nešto novo, uživam u samom slaganju postojećih setova, u koracima koji vode ka jasnom cilju.

LEGO mi je otvorio i prostor da budem koristan i drugima. Koleginica i ja, kao coachevi, smo organizovali radionice timskog rada u kojima LEGO koristimo kao alat za razumevanje saradnje, uloga i komunikacije. Učestvovao sam i u organizaciji i nalaženju sponzora za takmičenje u LEGO robotici za osnovce i srednjoškolce. Na to sam iskreno ponosan, jer spoj igre, učenja i tehnologije ima dugoročan efekat.

Muzika je druga velika ljubav u mom životu. U srednjoj školi i na fakultetu bila je velika strast: od 1996. do 2006. bio sam aktivan u bendovima, svirao, nastupao. Onda sam je, kao i mnogi, ostavio po strani. Sve dok se nisam vratio kroz biz bend Hemofarma – VIS Midole. Muzika je i porodična priča: danas i moj sin ima svoj bend. Za sebe ne bih rekao da imam potrebu da stvaram muziku. Više mi znači da učestvujem. U bendu nemam lidersku ulogu, niti mislim da sam najbolji. I baš u tome je vrednost - u prilagođavanju, slušanju drugih i isprobavanju drugačije uloge od one koju imam na poslu. Važno je da čovek da najbolje od sebe, ali i da bude adaptibilan. Da prihvati različitosti i uživa u svemu što radi.

I LEGO i muzika me podsećaju na važnost manuelnog rada. Ne nužno teškog, već preciznog, mehaničkog, finog. Takav rad traži koncentraciju, smiruje misli i pomaže mentalnom zdravlju. Potraga za starim LEGO setovima, radost kada ih pronađem i trenutak kada ih konačno složim – sve su to male, ostvarive pobede koje vraćaju energiju.

Verujem da nikada nije kasno da se čovek ponovo vrati sebi. Važno je biti autentičan u onome što radiš. LEGO te, čak i kao lidera, podseća na važnost strpljenja, da rezultati ne dolaze preko noći i da su ljudi mnogo kompleksniji od kockica. Timovi se ne „slažu“ lako, ali kada imaju isti cilj, razlike postaju prednost. U VIS Midolima mi je posebno drag trenutak kada se poslovno i privatno prepliću. Tada se ruše barijere, jača organizaciona kultura i gradi autentičnost, a iz toga uvek dolaze bolji rezultati.