Autorka: Prof. dr Ivana Stepanović Ilić, Odeljenje za psihologiju, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu

Kada govorimo o mentalnom zdravlju, najčešće pomislimo na odmor, fizičku aktivnost ili psihološku podršku. Međutim, sve veći broj naučnih istraživanja pokazuje da umetnost, muzika, knjige, filmovi i sport imaju značajnu ulogu u očuvanju psihološke dobrobiti. Ono što često doživljavamo kao razonodu, ponekad čak i kao gubitak dragocenog vremena, zapravo su važni svakodnevni rituali koji doprinose boljem raspoloženju, smanjenju stresa i jačaju osećaj povezanosti sa drugima.

Na aktivnosti kojima ispunjavamo slobodno vreme naučnici prave razliku između strukturisanog i nestrukturisanog slobodnog vremena. Strukturisano se često zove ozbiljnim, čime se naglašava dugoročan angažman i posvećenost, kao što je na primer sviranje instrumenta ili pohađanje kursa keramike. Ono doprinosi razvoju raznih znanja i veština, ali i identiteta osobe. Sa druge strane, nestrukturisano ili opušteno slobodno vreme obuhvata aktivnosti koje pružaju trenutno zadovoljstvo i opuštanje, poput slušanja muzike, čitanja, gledanja filma, posete kulturnim događajima ili utakmicama. Iako se često prednost daje strukturisanim aktivnostima, zbog dugoročnog razvoja veština i značaja za formiranje identiteta, istraživanja pokazuju da je nestrukturisano slobodno vreme veoma važno za mentalno zdravlje. Kada nestrukturisane aktivnosti doživljavamo kao prostor ličnog izbora, uživanja i ispunjenja, one doprinose smanjenju stresa, boljoj regulaciji emocija i većem životnom zadovoljstvu. Opušteno slobodno vreme je „drugi tas na vagi“, koji doprinosi uspostavljanju zdravog balansa, i protivteža je zahtevima često veoma stresne svakodnevice.

Čitanje je mnogo više od važnog resursa koji obogaćuje znanje i povećava šanse za ostvarivanje akademskih uspeha. Studije pokazuju da je ova navika povezana sa smanjenjem osećaja usamljenosti i depresivnih simptoma, kao i sa boljim suočavanjem sa stresom.

Slušanje muzike ima brojne psihološke funkcije koje doprinose razvoju ličnosti tokom adolescencije, ali i uspostavljanju dobrog mentalnog zdravlja u kasnijim periodima života. Muzika je često sastavni deo našeg identiteta i element koji nas povezuje sa drugima, ona poboljšava kvalitet života doprinoseći regulaciji emocija i nošenju sa stresom.

Redovno posećivanje pozorišta, muzeja, galerija i koncerata povezano je sa značajno manjim rizikom od razvoja depresije i drugih mentalnih poremećaja, kao i sa izraženijim osećajem blagostanja. Filmovi i serije mogu nas nasmejati, dirnuti ili podstaći na razgovor. Zajedničko gledanje i razmena utisaka sa porodicom i prijateljima doprinosi osećaju povezanosti i zadovoljstvu životom. Kroz priče na ekranu često prepoznajemo sopstvena iskustva i emocije, što može doprineti njihovom boljem razumevanju.

Rezultati istraživanja ukazuju da je praćenje sportskih događaja povezano sa većim životnim zadovoljstvom, pozitivnim emocijama i osećajem vitalnosti. Identifikacija sa sportskim timovima doprinosi osećaju pripadnosti i razvoju identiteta, ali je i čest izvor socijalne podrške koja je važan činilac psihološkog blagostanja. U svetlu tekućeg svetskog prvenstva u fudbalu, možda treba preispitati čuvenu krilaticu da je fudbal najvažnija sporedna stvar na svetu. Problem nije u reči najvažnija, već sporedna!

Imajući u vidu sve što je pomenuto važno je razumeti da briga o mentalnom zdravlju ne mora da počne velikim promenama. Dovoljno je da odvojimo vreme za nekoliko stranica knjige, omiljenu plejlistu, dobar film, izložbu ili utakmicu. Ovi mali rituali ne predstavljaju samo prijatan način provođenja slobodnog vremena, već pomažu da bolje razumemo sebe, regulišemo emocije, i pronađemo osećaj smisla i povezanosti sa drugima.