Sve što jesmo u našem je mozgu: naše emocije, misli, planovi, odnosi, navike, znanje… baš sve. A ako nije sve u mozgu, onda je u crevima, koja imaju najveću koncentraciju neurona posle mozga! Znači, predstava o inteligentnom mozgu i emotivnom srcu je zastarela i jednostavno pogrešna. Naš apsolutni administrativni centar je mozak – za misli, emocije i ponašanje, s tim što creva predstavljaju drugi centar. Srce je out… creva su in!

Poslednjih 30 godina naše razumevanje mozga drastično se proširilo zahvaljujući neuro-tehnologiji. Najzad smo prihvatili činjenicu da je ovaj složeni i čudesni organ u našoj lobanji odgovoran za naša najbolja i najgora ponašanja. Liderstvo nije izuzetak.

Sjajne vođe razvijaju fantastične odnose sa svojim timovima i između timova. Oni inspirišu, štite i stavljaju izazove pred svoje ljude, pomažu svima da uče i razvijaju se i donose pobedničke odluke zasnovane na stvarnim idejama i sugestijama dobijenim od svakoga ko ih okružuje. Svi ovi sjajni načini liderskog ponašanja potiču iz naših mozgova. Moždano adaptivno liderstvo /Brain Adaptive Leadership/, model rukovođenja razvijen u našoj knjizi Neuro-nauka za lidere /Neuroscience for Leaders/, holistički je model za postizanje najboljih načina ponašanja kroz razumevanje načina na koji mozak radi i kroz preduzimanje pozitivnih koraka da ga popravimo. Da, to je moguće uraditi!



Lidersko razmišljanje prošlo je kroz mnogo izmena tokom prošlog veka. Od ekstremno simplističkih pristupa, poput šargarepe i štapa, do naprednijih, kao što je teorija kompleksnosti i haosa, traje neprekidna trka u traženju ključa za sjajnog lidera… jer znamo da sjajni lideri donose sjajne rezultate. Karika koja je nedostajala u ovoj potrazi za sjajnim liderstvom bio je mozak. Vaš mozak može vam biti najbolji saveznik, ali i najveći neprijatelj, u zavisnosti od toga kako se odnosite prema njemu. Može vam pomoći da svoj tim ujedinite, motivišete svoje ljude i donosite pobedničke odluke ili vas može naterati da učinite suprotno. Danas imamo dovoljno uvida u mozak da kreiramo jedan holistički model – Moždano adaptivno liderstvo, koje može da pomogne ljudima širom sveta da iskoriste svoje najjače oružje: svoj mozak! Ignorisanje i loš tretman vašeg mozga u stvari je najsigurniji način da ne uspete.

Najfascinantnija poruka koju neuro-nauka donosi čovečanstvu i liderstvu je „neuroplastičnost“: sposobnost mozga da izmeni svoju fizičku strukturu kao rezultat hvatanja u koštac sa novim izazovima. Novi neuroni se u našem mozgu rađaju svakoga dana, sve dok ne umremo od starosti, a nove veze mogu da se stvaraju na osnovu našeg raspoloženja i ponašanja. To znači da svoj mozak možemo aktivno da menjamo na bolje! Sve što je potrebno jeste da naučimo šta to čini naš mozak boljim, a šta lošijim. Rukovodioci mogu da poboljšaju funkcionalnost svog mozga i da pojačaju njegovu kreativnost, snagu svoje volje, odnose na poslu, uticaj i donošenje odluka. Moždano adaptivno liderstvo je otvoreni koncept jer ono poziva sve nas da učinimo ono što nam priroda dozvoljava da učinimo: da poboljšamo rad svog mozga da bismo postigli više u veoma složenom i zahtevnom okruženju.

Potreba promene naših operativnih modela liderstva je nasušna. Čak do 20% ljudi koji zauzimaju najviše vodeće pozicije danas moglo bi da ima dijagnozu psihopata! Ukoliko vlasnici deonica pritisnu korporativne rukovodioce da maksimizuju kratkotrajne profite, najbolji rukovodilac biće onaj koji će isključiti empatiju, ignorisati poverenje i odustati od unutrašnjeg nagona da podrži opšte dobro. Rukovodioci će se stoga sebično fokusirati isključivo na kratkoročni rast cifara, bez obzira da li je to loše za svakog drugog… uključujući dugoročno i samu kompaniju. Moramo hitno da redefinišemo uspeh u našem društvu. Verujem da je diskusija na ovu temu već počela, uz podršku neuro-nauke i drugih nauka koje se bave mozgom.

Ključno gledište je da apsolutno nema naučnih dokaza da je stari model autokratskih lidera, koji se ponašaju arogantno i ignorišu širi uticaj svojih odluka i aktivnosti uspešan za društvo, zajednice, timove i samu kompaniju. Sasvim suprotno: znamo da ljudi koji su sposobni da se duboko povežu sa drugima i sa celokupnom okolinom u kojoj žive mogu da postignu više. Žalosno je što poslovno razmišljanje i dalje funkcioniše sa zastarelim, nenaučnim i opasnim idejama.

Izbor je jednostavan: ili nastavljate da ignorišete činjenicu da mozak, a ne vi, ima kontrolu, ili prihvatate tu činjenicu i počinjete da radite svojim mozgom i uz pomoć mozgova ljudi koji vas okružuju kako bi postigli više i učinili da ovaj svet bude bolje mesto za sve nas. U stvari, nemojte brinuti… vaš mozak je verovatno već doneo odluku.