Nema skoka bez pada, nema pada bez skoka. To je život.

Zamislite udarni Dnevnik. U njemu upravo gostuje najpoznatiji pop izvođač koji priča o svom novom singlu. Ne samo da sa (prešarmantnom, elokventnom, ne-samo-talking-head) voditeljkom priča spontano o pesmi već je neočekivano, uživo, i izvodi?!

Znam da ni u tuđem dvorištu ne rastu samo ruže. Međutim, kad malo izađete iz celoživotne jednoličnosti pretočene u najdugovečniji televizijski rijalitiji u 19.30, koјеm prethodi jednako jednolična mozgalica/kviz, shvatite da se u nečijem drugom dvorištu stvari dešavaju spontanije; menjaju se forme (barem u medijskom smislu) svake sezone, načinju se mnoge teme – ne da bi se njima popunio program već da se suštinski ukaže određeni problem. Takav odnos i takva prezentacija su startna pozicija mentalnog pročišćenja nacije i onoga što kolokvijalno zovemo mentalnom higijenom.

Junak ove priče je belgijski pevač Stromae koji je učinio nešto, za publiku veličanstveno a za njega veoma bolno ali isceljujuće. Stromae je napisao pesmu L’enfer (Pakao) u kojoj govori o svojoj borbi sa depresijom i opsesivnim samoubilačkim mislima… Ovako direktno obraćanje svima koji imaju isti problem, uz veoma jasan opis onima kojima je ovaj teren (srećom) potpuna nepoznanica, šalje jasnu, snažnu, podsticajnu poruku i podršku odupiranju takvom stanju duše.

Svet se menja… Valjalo bi mu se prilagoditi. Međutim, nikako ne smemo zaboraviti – nismo svi isti.

U svetlu globalne pandemije, neizvesnosti koja je u sredinama poput naše samo pomnožena sa deset, teško je održati neki tempo ili bilo šta planirati unapred. Stromae upravo o svemu tome govori do srži ogoljen, do srži iskren:

„Sve o čemu sam razmišljao, ludo je koliko ljudi misli zapravo isto. Ali čak ni to mi ne pomaže da se osećam manje sâm. Nekoliko puta sam pomišljao na samoubistvo i nisam ponosan na to. Ponekad osećate da bi to bio jedini način da ih ućutkate, Sve te misli koje me vode kroz pakao...“
(L’enfer/Pakao)

U nastavku pesme Stromae ističe neizdrživ osećaj krivice, beznadežnost i nesigurnost koja, potpirivana spolja, doprinosi kulminaciji nelagodnosti i vodi u provaliju. Vrhunac je borba sa sopstvenim strahovima, isterivanju opsesivnih misli i spoznaji da je život jedan i da ništa drugo nije važno.

A to smo, malo-pomalo, svi zaboravili u opštem nestanku socijalne pravde, socijalnog mira… mira.

Stromae je bio gost Dnevnika, sa početka ove priče, na francuskoj nacionalnoj televiziji. I sve, iako samo dobro inscenirano, postiglo je željeni efekat i poslalo snažnu, upečatljivu poruku tamošnjoj naciji da niko nije sâm sa svojim bolom i sa svojim problemom. Sve je ispratio i podržao Tedros Adanom Gebrejezus, predsednik Svetske zdravstvene organizacije koji je na svom Tviter nalogu odmah čestitao autoru na pesmi, ističući važnost njene pojave:

„Hvala vam, Stromae, jer ste pokrenuli tešku temu samoubistva na svom poslednjem albumu. Toliko je važno da se obratite za pomoć ako se sa tim borite i da podržite one kojima je ta pomoć potrebna.“

Upada u oči koliko je kod nas ova tema potpuno van medijskog fokusa. Koliko se o ekspanziji ove vrste mentalne bolesti retko govori. Javne ličnosti iznose svoje stavove o mnogim mahom dnevnopolitičkim pitanjima, estrada je (standardno) u svom balonu od sapunice, pažnja nam je zaokupljena svim i svačim, a ova bolna tačka pulsira sve jače. Da li je tako? Sprovedite internu anketu u svom okruženju pa nam javite do kakvih ste zaključaka došli.

Važno je, za početak, javno govoriti o stvarima koje iznutra tište ljude. Nažalost, vreme korone otvorilo je novo poglavlje gorućih mentalnih problema, a da ni prethodnim nismo imali vremena da se suštinski pozabavimo ili da ih rešimo. Zato su važni mali koraci koje svako od nas može da napravi u ponovnoj potrazi za svojim mestom pod suncem.

Na to nas upućuju priče mnogih muzičara. Poput Stromaea, i oni su prošli sličan pakao – od Brajana Vilsona (Brian Wilson, Beach Boys) preko Brusa Springstina (Bruce Springsteen), Šinejd O’Konor (Sinéad O'Connor) i Alanis Moriset (Alanis Morissette) sve do superzvezda današnjice Bili Ajliš (Billie Eilish), Džastina Bibera (Justin Bieber) ili Arijane Grande (Ariana Grande).

„Ljudi često moje pesme opisuju kao muzički vesele a tematski mračne i malo tužne. Tako ja vidim život... Nema skoka bez pada, nema pada bez skoka. To je život“, izjavio je Stromae komentarišući svoj singl L’enfer.

Priznaćete, vrlo jednostavna relacija koja ne dozvoljava prisustvo bilo kakve „nepoznate“. Držite se te jednostavnosti. Budite svoji, budite jaki i optimistični.

Ne daj da te slomi!