Kreativna direktorka festivala kratkog filma Bašta festa, Maja Šuša piše o tome kako su upravo lepota prirode i želja da se uradi nešto korisno za svoju sredinu bili motor pokretač za nastanak i razvoj ovog festivala. Bašta fest okuplja mlade filmske stvaraoce i njihova ostvarenja, a ovog leta se odigrava od 30. juna do 3. jula, kao i uvek – u Bajinoj Bašti.

Od kako smo krenuli da studiramo zajedno, naš kolega sa klase Jovan je neprestano pričao o svojoj Bajinoj Bašti. To se čak pretvaralo i u interno zezanje, za nas obične smrtnike koji nikad nismo ni videli Baštu. A onda smo otišli prvi put... Kao neko ko je odrastao u bloku, što bi Jovan rekao “pored auto-puta”, nisam mogla da verujem šta me sve u ovom malom gradu okružuje. Već na putu, dok se spuštaš niz Debelo brdo, dočeka te neverovatan prizor, pogled na Drinu i okolnu šumu, sve je plavo i zeleno. A kad se tvoj boravak produži, pa kreneš da zaviruješ u manje poznate kutkove Tare, ustanoviš redovne dane kupanja na Zaovinama ili na Perućcu, ubaciš se u taj lagani, ali veseli i srčani ritam, ni ne razmišljaš da se vraćaš kući.

Tako smo Jovan i ja sedeli na obali Drine i zamišljali kako bi bilo divno da u tom trenutku ispred sebe imamo platno i da gledamo film. Uz njegovu potrebu da nešto korisno uradi za svoj grad ostale kockice su se lako posložile. Želeli smo festival koji bi promovisao kratke igrane filmove, koji su nama, kao studentima, bili najinteresantniji, a osećali smo da nema mnogo prostora na kojima mogu da se prikažu. Bilo nam je važno da mladi autori i glumci dođu na festival i da im bude radost što im se baš tu prikazuje film. Došli smo i do ideje o glumačkim nagradama za kratki film, što takođe nije česta praksa. Tako smo uz malo sreće, mnogo promišljanja i sjajnu ekipu ljudi koja nam se pridružila, od starta postavili festival kao jedan vrlo specifičan događaj u našoj zemlji.

Od prve godine su i mlada publika i mladi autori reagovali dobro, ali i lokalno stanovništo, što je za nas bilo posebno važno, jer u Bajinoj Bašti ne postoji ni redovan bioskopski repertoar, a kamoli program kratkog ili autorskog filma. Mnogi od njih su tek sa festivalom saznali za tu formu. Decentralizacija je stvarno neophodna u našoj zemlji i mnogo mi je drago kad vidim da se mladi pokreću u manjim gradovima i žele nešto da urade za svoju zajednicu. Osmislili smo razne edukativne programe, kako bismo edukovali mlade u gradu, ali i filmske autore. Ove godine smo pokrenuli Balkan Short Film Network, mrežu sa festivalima iz Crne Gore i Severne Makedonije, kako bismo se, osim edukacijom autora i njihovim povezivanjem, bavili i promocijom kratkog filma na jednom širem nivou. Verujem da je festival dobra početna platforma na kojoj možemo još da radimo, recimo na distribuciji i promociji kratkog filma. Nekad se šalim kako je kratki film forma koju smo čekali, kao epizoda serije, a ne moraš da bindžuješ.

U poslednjih nekoliko godina svi smo počeli više da pričamo i o toj čarobnoj prirodi u kojoj se nalazimo. Ove godine smo zajedno sa ekipom iz Nacionalnog parka i Eko centrale sa Tare napravili smo pet akcija čišćenja deponija, na nekim od najlepših lokacija. Đubre je bilo i do pet metara u zemlji, odvozili smo ga kamionima. Moram priznati da prvog dana, koliko god mi je bio snažan taj osećaj zajedništva i zadovoljstva zbog urađenog posla, proradila je i neka tuga zbog nesavesnosti ljudi. Kako je moguće da ti nije glupo da uzmeš stari kauč ili televizor i baciš ga u potok? Ne znam, baš mi je to čudno, kao način razmišljanja.

Ali, kada god me život razoruža i učini nesrećnom zbog čitave situacije u svetu, tu je ekipa sa festivala i taj osećaj da stvaramo jedno malo čudo, već devet godina, da mi povrati optimizam i smisao. I lepota je stvarno u radu, entuzijazmu, veri da se sve može, udruživanju i brizi prema ljudima i svetu oko sebe.