Ja sam jedna od onih koji obožavaju novogodišnje praznike i jedva čekaju da krene sezona božićnih filmova, jelki, ukrasa i poklona. Iskreno me raduje svo to šarenilo i veselje iako sam doček, a i dane koji slede provodim u pidžami, uz filmove i puzle. Ipak, kako i pre i posle praznika radim kao psihoterapeut vrlo dobro znam da je za mnoge ljude ovo praznično vreme priča iz nekog sasvim drugog filma. Filma koji nije dirljivi, lepotom obojeni američki božićni film, već drama koja obiluje stresom, usamljenošću i anksioznošću. Ukoliko ste baš vi iz ove druge priče, znajte da niste sami.

Istraživanja rađena u Americi pokazuju da 64% osoba koje žive sa mentalnom bolešću smatra da im se stanje pogoršava oko praznika. Istovremeno, u grupi onih koji nemaju probleme sa mentalnim zdravljem, čak 38% ispitanika kaže da im se tokom praznične sezone povećava stres, što neretko dovodi i do fizičkih bolesti, depresije, anksioznosti i zloupotrebe supstanci. Kao glavne razloge za to ispitanici navode: nedostatak vremena, finansijski pritisak, davanje poklona i porodična okupljanja.

Iako je u ovim istraživanjima fokus bio na novogodišnjim praznicima, mogli bismo da kažemo da su ove stvari čest uzrok stresa i anksioznosti i tokom ostatka godina, jer živimo u vreme kada mnogo toga deluje stresno i neizvesno. Osvrnimo se samo na prethodnu godinu. Ušli smo u januar, taman pregurali Koronu i pomislili da se život vraća u normali, kada je krenula Rusko-Ukrajinska priča i nova neizvesnost. Na dnevnom nivou bili smo (i jesmo) bombardovani pričama da neće biti struje, grejanja, hrane... Cene stanova i životnih troškova skaču, a finansijski pritisak raste. U želji da nekako ojačamo resurse, sve više radimo i sve manje imamo vremena i za sebe i za druge. U školama i zajednici sve je više nasilja, tenzija i sukoba. Način na koji se o tome izveštava dodatno povećava stres i anksioznost i to se prenosi i na naše porodice i na nas same. Sve je više fizičkih bolesti i problema sa mentalnim zdravljem, a sve manje resursa koji nam mogu pomoći da se sa tim izborimo. I onda praznici stvarno dođu kao neki „šlag na tortu“ – bilo da je to onaj šlag koji daje slatkoću i dodatno uživanje ili onaj „e samo mi je još ovo trebalo“ šlag.

Jasno je da praznici i proslave mogu da budu i vreme radosti i vreme stresa. No, kraj godine nije samo praznično vreme, već je i vreme kada prirodno razmišljamo o godini za nama i onoj koja sledi. Vreme kada razmišljamo o tome koliko smo zadovoljni tu gde jesmo. Vreme kada analiziramo gde smo bili pre godinu dana, a gde sada, kao i vreme kada smišljamo i ocrtavamo gde želimo da budemo za godinu dana od tada. Oni optimističniji veruju da će nova godina doneti neki novi put i novi život. Prave novogodišnje odluke i entuzijastično kreću u realizaciju. Oni pesimističniji veruju da će sve biti isto (ili gore), uz tu razliku da ćemo ipak biti još godinu dana stariji i još godinu dana bliži tom nekom kraju. Oni hiper realni kažu „dan kao svaki drugi“ i samo idu dalje i u taj i u sledeći dan.

Da je ovo predavanje ili razgovor, verujem da bi sada neko pitao „a kako treba, odnosno šta je najzdravije; koji je najbolji način da se proslave ili preguraju praznici“? Istina je da nema jednog, ispravnog ili najboljeg načina. Ključno pitanje je „šta je najbolji način za mene; šta je meni potrebno“. Ako želite da slavite, da okupljate ljude, da potrošite više, da darujete one koje volite, da okitite da sve šljašti, onda to i radite. Treba se nekada i radovati i negovati taj mod „srećnog deteta“. Ako pak, nećete da pravite bilanse i novogodišnje odluke, ako ne osećate i ne želite tu prazničnu euforiju, ako je vaša potreba da se osamite, da tugujete ili da sve to prespavate i sačekate da prođe i to je u redu. Treba nekada i pustiti sebe na miru. Važno je samo da oslušnete šta vama treba i šta bi vama prijalo, te da to sebi i date. Čak i onda kada drugi (pa makar to bila i porodica) misle ili insistiraju da treba drugačije. Ako treba sebi nešto da poklonite za praznike, neka to bude dozvola da budete vi, vi. Neka to bude neka akcija koja će pokazati da ste čuli i uvažili sebe i svoje potrebe - da ste sebi važni.

Nova godina će svakako doći, a šta će nam doneti ostaje da vidimo. Iskreno se nadam da će nam svima biti srećna i sa mnogo manje razloga za anksioznost. Ipak, na to da li će se i koliko često dešavati razne krize ne možemo mnogo da utičemo. Ono na šta možemo da utičemo je način na koji vidimo i savladavamo krize. Zato vam želim da jačate svoje resurse, a posebno odnos prema sebi i odnose sa drugima. Bliski odnosi i zajedništvo predstavljaju najznačajniji resurs i „prirodni antibiotik“ i zato hajde da 2023. negujemo baš to. Hajde da budemo tu jedni za druge, da primamo i dajemo, da brinemo o svom okruženju, ali i široj zajednici. Hajde da zajedno pravimo neki barem malo lepši i pravedniji svet.