Pre nego što sam počela da radim u Hemofarmu, redovno sam išla u bolnicu da dajem krv. I tada bih se često susretala sa komentarima lekara i sestara: “Tako si mlada, a već toliko puta si dala krv”. Za mene je to bilo nešto normalno, nešto što se podrazumeva i što sam radila iz humanih razloga. Ta naša krv je nekome preko potrebna.

Kada sam počela da radim u Hemofarmu, 2005. godine, priključila sam se redovnim akcijama dobrovoljnog davanja krvi. Pored toga što Hemofarm kao kompanija brine o zdravlju svoji zaposlenih, česte su i akcije pružanja pomoći drugima. Odziv u firmi je uvek veliki, jer kompanija stalno apeluje da se pridružimo akcijama. Najviše me obraduje kada vidim da su nam se pridružile nove kolege, novi davaoci krvi. Svima je motiv taj humani momenat. Ljude nekada motivišu i lične priče, ali najvažnije je da se odazovu pozivu.

Tako sam i ja dobila svu podršku kada mi se otac razboleo. Ležao je u bolnici i gubio dosta krvi. Trebalo je pet jedinica krvi da primi. Ja sam tada već bila dala krv i brinula sam se da li će bolnica imati dovoljno ove dragocene tečnosti. Kada sam shvatila sa koliko požrtvovanosti su se svi u bolnici založili i rastrčali da se krv nađe, odlučila sam da nikada neću prestati da budem dobrovoljni davalac sve dok budem bila zdrava i sposobna davaću krv. Od tada više vremena posvećujem ubeđivanju mog okruženja da se pridruže dobrovoljnom davanju krvi, jer ljudi ne znaju, ali dobrovoljno davanje krvi je pre svega zdravo za davaoca. Pre davanja krvi je jedino važno da se osećate dobro i naspavano. Važno je i da ste odmorni, da niste uzimali antibiotike. Sve to se dodatno proverava od strane medicinskih radnika. Važno je i da ljudi znaju da je dobro i da se jede pre davanja krvi. To praktikujem i pokazalo se kao dobro. Posle davanja krvi preporuka je da se odmarate, unosite puno tečnosti, pre svega vode.

Kao žena koja je najviše puta dala krv u Hemofarm kompaniji, čak 35 puta, uvek se radujem kada se ljudi oduševe mojim postupkom i humanošću. Nadam se da ih, na taj način, motivišem da se i oni odazovu nekoj od akcija. Hemofarm, sa druge strane, uvek nađe način da nas podrži i zahvali nam se na humanosti koja je utkana u DNK firme. Organizuju nam ekskurzije i izlete, zahvalnice i poklone. Najveću radost i satisfakciju, međutim, dobijamo na zajedničkim druženjima jer se tu dodatno povežemo.

Nastavljam sa redovnim davalaštvom krvi i pozivam kolege da mi se pridruže. Važno je da osvestimo važnost tog čina i da ne čekamo da nekome, nama bliskom, bude potrebna ova dragocena tečnost da bismo naučili šta znači biti human, brinuti o zdravlju drugih, jer tako sutra brinemo i o sebi.