Prva asocijacija, kada govorimo o usamljenosti, nam je najčešće starija populacija, kao onaj deo društva kod kojeg je u ranijim istraživanjima uočen najviši stepen prisustva ove pojave. Međutim, ovaj fenomen sve češće biva istraživan i u okviru mlađe populacije, a rezultati novijih studija potvrđuju i sve veću prevalencu usamljenosti među mladima.

Iako mnogi povezuju usamljenost sa fizičkom izolacijom, ona je zapravo mnogo kompleksniji fenomen, koji obuhvata i psihološke i emocionalne aspekte. Kao psihoterapeut koji radi sa mladima, često se susrećem sa adolescentima koji se osećaju usamljeno, bez obzira na to koliko su fizički okruženi drugim ljudima tj. koliko širok bio njihov krug porodice i prijatelja.

Postoji niz faktora koji mogu doprineti osećanju usamljenosti kod mladih u Srbiji. Mladi se često suočavaju sa visokim očekivanjima i pritiscima – kako od strane roditelja, tako i od društva – da budu uspešni, samostalni i emocionalno stabilni. Ovi pritisci mogu stvoriti osećaj izolacije, naročito kada mladi ne uspevaju da ispune te očekivane standarde. Sa druge strane, u svetu društvenih mreža, gde se pažnja često usmerava na stvaranje idealizovane slike o sebi, prisutan je pritisak predstavljanja sebe “u najboljem svetlu”, što može voditi ka osećanju nesigurnosti i udaljenosti od stvarnih i autentičnih veza. Tu su i posledice pandemije COVID-19, koja je dodatno otežala ovu osetljivu situaciju. Zatvaranje škola, smanjenje društvenih interakcija i ekonomska nesigurnost uticali su na mentalno zdravlje mladih, intenzivirajući kod njih osećaj odvojenosti od zajednice.

Usamljenost, kao kompleks doživljaja i osećanja, može imati ozbiljne i dugoročne posledice po mentalno zdravlje mladog pojedinca. U mojoj praksi u CEZAM-u često vidim kako se osećaj usamljenosti prepliće sa simptomima depresije i anksioznost, a povezan je i sa smanjenim samopouzdanjem i negativnim mislima o sebi, što dalje i dublje komplikuje interakcije sa drugima.

Osim emocionalnih posledica, usamljenost može uticati i na fizičko zdravlje. Hronična usamljenost implicira povećan nivo stresa, koji opet utiče na imunitet, kvalitet i količinu sna i opšte zdravstveno blagostanje adolescenta.

Prepoznavanje i izražavanje osećanja prvi su i ključni koraci u borbi protiv usamljenosti kod mladih. Važno je podsticati ih da otvoreno govore o svojim emocijama i dele iskustva, jer tako sagledavaju da nisu sami u svojim doživljajima i da se i drugima dešavaju slične situacije. Porodično okruženje, prijatelji i školski sistem igraju važnu ulogu u podršci mladima tokom ovog procesa.

Preporuka za prevazilaženje usamljenosti jeste i uključivanje u grupne aktivnosti, kao što su hobiji i vannastavne aktivnosti, koje mladima pružaju priliku da se povežu sa drugima. Radionice u CEZAM-u posebno su osmišljene od strane stručnjaka za mentalno zdravlje tako da promovišu vršnjačku interakciju i razvijaju veštine kao što su empatija, komunikacija i emocionalna inteligencija, koje pomažu u uspostavljanju dubljih odnosa i preveniraju osećaj društvene izolovanosti. Pored toga, traženje profesionalne pomoći predstavlja značajnu strategiju za dugoročno smanjenje osećaja usamljenosti.

Na nacionalnom nivou, Srbija bi mogla da, kao jednu od konkretnih mera, razmotri strategiju zemalja poput Velike Britanije i Japana, koje su imenovale ministre za borbu protiv usamljenosti. Iako možda na prvi pogled izgleda da za ovako nešto kod nas nema mesta usled „značajnijih” problema, ova funkcija bi bila od koristi koordinirajući sektore zdravstva, obrazovanja i socijalne zaštite u kreiranju politika i programa koji smanjuju osećaj izolacije među budućim odraslim i odgovornim članovima društva. Dalje, međugeneracijski projekti i inicijative za socijalnu povezanost mogli bi dodatno doprineti smanjenju usamljenosti i kod mladih i kod starijih generacija.

I za kraj, povećanje dostupnosti terapijskih i savetodavnih usluga u školama i na univerzitetima, uz promociju mentalnog zdravlja bez stigme, značajno bi ohrabrilo mlade da potraže neophodnu pomoć.

Usamljenost je ozbiljan izazov za mentalno zdravlje mladih, ali kroz razgovor, terapiju, aktivnosti i stvaranje autentičnih odnosa, mladi mogu prepoznati da nisu sami u ovoj borbi, mogu razviti otpornost za nošenje sa problemom usamljenosti i uspešno savladati tehnike za njegovo prevazilaženje.