U razgovoru s prijateljicom koja je delila utiske sa jednog ronilačkog iskustva, još 2020. godine, dotakla me njena desetogodišnje priča o osećaju mira koji nastupa pod vodom. Posle slušanja o ronjenju, nešto se u meni pokrenulo. Iako sam osoba od akcije i uvek radoznali "štreber", ovog puta bila je to potraga za tišinom.

Upisujem tromesečnu školu ronjenja u klubu „Sebastijan“, a završni ispit – „open sea dive“ – polažem u Egiptu. Nakon četiri zarona dobijam ronilačku licencu, i od tada ronjenje postaje moj ritual i lična praksa tišine. Ronila sam u toplim morima Egipta i Zanzibara, ali ove godine sam se odlučila za jedno drugačije iskustvo – zaron u hladnom Jadranskom moru.

Jer tišina ne bira temperaturu. Samo traži prostor.

Mentalno, osećam se resetovano posle ronjenja. Um mi je tiši, jasniji i prisutniji danima nakon svakog zarona. Taj osećaj mira ne ostaje pod vodom – on ide sa mnom kući. Ljudi oko mene primećuju da sam lakša, prizemnija, sporije reagujem. Stres koji me inače steže u telu... nestaje. Spavam dublje, dišem lakše, i kroz život prolazim s više lakoće.

Fizički, ronjenje jača celo telo. Plivanje protiv struje gradi izdržljivost i stabilnost jezgra. Poboljšava cirkulaciju, disanje i snižava pritisak. Ali što je možda još važnije – povezuje te s tvojim telom na način koji osnažuje i umiruje.

Ono što te ronjenje nauči – prisutnost, poverenje, predaja – nosiš sa sobom i u svakodnevni život. Naučiš da zastaneš. Da posmatraš bez reakcije. Da dišeš i samo budeš. I to, u svetu opsednutom brzinom i produktivnošću, deluje kao tiha pobuna.

Za svakoga ko nikada nije razmišljao o ronjenju: probajte. Ne samo zbog korala, olupina ili uzbuđenja – već zbog tišine. Ne moraš biti zavisnik od adrenalina. Potrebna ti je samo radoznalost, spremnost da se prepustiš i želja da sretneš sebe – na dubljem nivou.

Jer kad se vratiš na kopno, nisi samo lakši – ti si promenjen.


Molunat – šest dana u tišini Jadrana

Prva dva dana ronjenja bila su posvećena pripremi i opuštanju. Zaranja na dubinama od 15–25 metara pratili su susreti sa sredozemnom murinom, jatima brancina, ovčica, bugvi, škarpina, pijerki, kantara, saraga i šarenih glavoča. Morske zvezde prekrivale su stene, paunovi crvi širili svoje lepeze, a iz pukotina su provirivali jastozi. Na kraju – Tritonova truba i mala hobotnica. Ronjenje, međutim, nije samo posmatranje. Ronioci su čuvari mora – zabranjeno je uznemiravanje i uništavanje flore i faune, a često se uklanjaju izgubljene mreže ili otpad pronađen na dnu.

Treći dan doneo je zaron do legendarne olupine teretnog broda Franc Josef, potopljenog 17. oktobra 1919. godine. Na dubini od 28–44 metra, prekriven algama i nastanjen ribama, brod je bio i sablastan i veličanstven. Plivanje kroz zarđale hodnike delovalo je kao prolazak kroz istoriju – metal i koral spojeni u jedno, prošlost i sadašnjost isprepletane. Murine su izvirivale iz pukotina kao tajanstveni čuvari, a vreme je postalo rastegljivo – minuti i sati su gubili značenje.

Četvrtog dana ronilo se kod Velikog školja. Pored mirnih jata ovčica, padina prekrivena lepezastim gorgonijama otkrivala je prizor crvenih i narandžastih grana koje su se njihale u ritmu mora. Svetlost sa površine probijala je kroz vodu, hvatajući se na korale poput tihe vatre. U tom podvodnom plesu bilo je nemoguće misliti o rokovima i obavezama – more za to ne mari. Grupa se kretala skladno, oslanjajući se na znakove i signale vođe ronjenja, a osećaj poverenja i predaje činio je svaki zaron bezbednim i umirujućim.

Peti dan doneo je susret sa pećinama Žigant – prirodnim dvoranama isklesanim vremenom, solju i tišinom. Svetlost se poigravala bacajući senke dok su se ronioci kretali kroz uske prolaze. U unutrašnjosti, zvuci su utihnuli, misli stajale, a jedino se čulo sopstveno srce. Između dve pećine krile su se tri velike škarpine, dok je izlazak u sunčevu svetlost bio prizor koji je budio zahvalnost i olakšanje. Voda se lepila za telo, kao da ne želi da pusti, kao da zna koliko je briga progutala.

Šesti dan zaokružio je avanturu na lokacijama bogatim zidovima i podvodnim životom. Svaki zaron bio je nova priča, spoj tišine i čuda, meditacije i avanture.