Od euforije do tuge, od straha ili staloženosti do intenzivnog besa - kada na svakodnevnom nivou proživljavamo osećanja koja se smenjuju kao brze scene u nekom akcionom filmu, često bez jasnog razloga ili upozorenja, život može da deluje kao svojevrstan emocionalni rolerkoster. Slično kao i tokom vožnje u luna parku, ova rolerkoster vožnja kroz emocije (kao da) nije pod našom kontrolom - nekada smo u sporom, ali strmom usponu, pa zatim lagano prolazimo zaravnjenja, a nekada uz izuzetnu brzinu jurišamo ka dole. I sve to tokom kratkog vremenskog perioda.

Ukoliko referišemo na poznate stihove pesnika Roberta Frosta, iz teških situacija najbolje se izlazi tako što se kroz njih prođe (eng. The best way out is always through.) Život nas svakodnevno suočava sa neizvesnošću, gubicima, izazovima i promenama - u današnjem kontekstu nestabline sociopolitičke situacije i opšte anomije, možda više nego pre. Psihološki gledano, naš emocionalni sistem reaguje na spoljašnje događaje (npr. česta provera medija i društvenih mreža okidač ovih reakcija), ali i na naše sopstvene unutrašnje konflikte (npr. kada ni sami ne znamo šta mislimo ili šta želimo), što nas lako može dovesti do osećaja iscrpljenosti, zbunjenosti i gubitka kontrole. U takvim trenucima važno je setiti se da je nekada prosto potrebno da se kroz vožnju provozamo, ali i da emocionalni rolerkoster nije baš sasvim kao onaj u realnosti - ovde ipak postoje neke kočnice koje mi možemo da stisnemo.

Koji mehanizmi zaštite su nam na raspolaganju?

U takvim trenucima ubrzanja emocionalnih reakcija, na raspolaganju su nam različiti načini prevladavanja stresa, od kojih neki predstavljaju dobre mehanizme psihološke zaštite. Tako na primer, promena perspektive ili drugačije sagledavanje (eng. reframing), koju možemo da zamislimo i kao promenu ugla gledanja iste slike, može da nam pomogne da na drugačiji način vidimo istru stvar, pa posledično promeni i način na koji to doživimo i koje emocije osećamo (npr. ne osećamo više bes već tugu kada shvatimo nečiji postupak prema nama). S druge strane, ono što se često događa, a ne predstavlja koristan mehanizam zaštite već naprotiv mehanizam koji može dodatno pogoršati stvari jeste izbegavanje (svesno ili nesvesno sklanjanje od situacija), kao kada odlažemo odlazak kod lekara iz straha šta će nam saopštiti ili mentalno povlačenje (eng. mental disengagement) kada pokušavamo da se distanciramo od situacije najčešće kroz skretanje pažnje na druge aktivnosti ili misli (igramo igrice, gledamo serije, zatrpavamo se poslom). Ovi mehanizmi uistinu mogu kratkoročno da nam olakšaju, ali dugoročno mogu da dovedu do unutrašnje tenzije i pogoršanja psihičkih i somatskih tegoba. A da bismo bolje razumeli na koji način sebi možemo da pomognemo u nošenju sa situacijom u kojoj se nalazimo, važno je da uvidimo gde možemo da povučemo ručnu, odnosno šta jeste pod našom kontrolom, a šta nije. Na primer, da li nam je zaista neophodno da svakodnevno pratimo medije? Da li postoji prostor da smanjimo stres ili napravimo pauzu - makar to bilo uzimanje jednog slobodnog dana? Šta je ono što nam na dnevnom nivou unosi olakšanje (npr. ispijanje kafe, odlazak na trening, druženje sa ljubimcem) i da li to možemo da radimo učestalije? Naravno, rolerkoster će nas verovatno i dalje voziti kroz emotivno različito obojene uspone i padove, ali kada preduzmemo neki od koraka nad kojima imamo određeni stepen kontrole velika je šansa da ćemo ga makar malo usporiti do trenutka kada zapravo budemo mogli i da ga zaustavimo.

Kako upravljati različitim emocijama i sačuvati fizičko i mentalno zdravlje?

Dok potpuno ne siđemo sa emocionalnog rolerkostera, bilo bi korisno naći način da upravljamo svojim osećanjima, a da pri tome sačuvamo naše psihofizičko zdravlje. Jedan od načina jeste da zaista dozvolimo sebi da osetimo naše emocije, a ne da ih gasimo, sputavamo ili ignorišemo. Tako, u trenucima kada primetimo brze promene emocija, možemo probati da pružimo sebi prostor da nekokoliko trenutaka samo budemo sa tim osećanjima pre nego što pokušamo bilo šta da promenimo ili „popravimo “. Ovo nam može pomoći i da prepoznamo šta to tačno osećamo i imenujemo ga, što nije uvek lako. Na primer, možemo misliti da smo ljuti zbog nečega što se dešava, da bismo kasnije shvatili da smo zapravo bili pod ogromnim osećanjem straha.

Pored toga, važno je i da prihvatimo svoje emocije – one nisu ni dobre ni loše, ne moramo da ih volimo niti da im prepustimo kontrolu nad naši životom, već jednostavno prihvatimo da se u datom trenutku nekako osećamo. Iz tog mesta prihvatanja lakše dolazi jasnoća i sledeći korak, a rolerkoster postaje manje zastrašujuć. U svemu tome nam mogu pomoći uvođenje dnevne rutine, fizičke aktivnosti, vođenje dnevnika, ali i socijalna podrška – razgovor sa prijateljima, članovima porodice ili ljudima sa sličnim iskustvima može doneti olakšanje. Kada rolerkoster ipak (p)ostane preplavljujuć i počne da remeti naš svakodnevni život, najbolji korak ipak jeste potražiti podršku stručnjaka.

Kada zatražiti stručnu pomoć? Šta raditi u slučaju da nam stručna pomoć – nije dostupna?

Stručna pomoć je važna kada primetimo da emocije značajno narušavaju svakodnevno funkcionisanje – kada dugo osećamo beznađe, iscrpljenost, gubitak smisla, ili kad imamo teškoće sa spavanjem, ishranom i koncentracijom. Iako psihološka podrška ne bi smela da bude luksuz, već svima dostupan resurs, ovo nije uvek slučaj. Tada se možemo osloniti na neke od besplatnih resursa koji za psihološku i psihosocijlnu podršku postoje. Neke od njih možete pronaći u nastavku. Na kraju, važno je zapamtiti: niko ne mora niti treba da sve zna ili može sam. Međusobna podrška i solidarnost su naša kolektivna snaga, a pomoć treba da potražimo onda kada nam je ona i potrebna.

Besplatni resursi

Ukoliko vam je hitno potrebna pomoć, a posebno ukoliko Vam se čini da život više nema smisla ili razmišljate da naudite sebi, pozovite:

Centar Srce – podrška osobama u krizi i prevencija suicida 0800 300 303 | vanja@centarsrce.org (radno vreme: 14:00-23:00h)

Klinika Laza Lazarević – Nacionalna linija za prevenciju samoubistva 0800 309 309 (opcija 1, dostupno 00-24h)

NADEL – Nacionalna dečja linija 116 111 (0-24h) | 116111.rs (chat podrška: 18:00-22:00h)

CEZAM – savetovalište za decu i mlade (10-30 godina), radnim danima 12:00-20:00h +381 69 28 23 004 | cezam.rs

Psihološka podrška studentima (online savetovalište), svakog dana 10:00-22:00h psiholoskapodrskastudentima@gmail.com

NADEL – Savetodavni telefon za roditelje 0800 007 000 (16:00-22:00h) | 116111.rs

MamaSOS – linija za podršku mamama 060 339 3390 (radnim danima 09:00-15:00h)

U mnogim domovima zdravlja u Srbiji je dostupna usluga psihologa, te se možete obratiti i Vašem lekaru opšte prakse koji će vas uputiti psihološku podršku i savetovanje ili pregled kod psihijatra.

Usluge mentalnog zdravlja u zajednici u vidu centara za mentalno zdravlje postoje u 6 gradova u Srbiji, i to u:

Beograd (Terazije 3, II sprat) 011/3612-467, 064/8652-520 (09:00-15:00h)

Pančevo (Dimitrija Tucovića 14) 013/302-288 (08:00-15:00h)

Kragujevac (Kralja Milutina 1) 034/370-567 lok. 113 (09:00-15:30h)

Vršac (Podvršanska 13) 013/834-205 (09:00-13:30h)

Kikinda (Save Tekelije 10) 023/050-3450, 062/792-764 (07:30-14:30h)

Niš (Radnih Brigada 26) 018/231-134 (08:00-14:00h)

Takođe, više opština nudi savetodavno-terapijske usluge u okviru sistema socijalne zaštite, te se u okviru lokalne samouprave ili centra za socijalni rad u Vašoj zajednici, možete informisati o dostupnim vidovima podrške kao što je Savetovalište za brak i porodicu koje pruža usluge savetovanja i psihoterapije svim građanima.

Platforme i mreže podrške

Čuvam te – Nacionalna platforma za prevenciju nasilja - www.cuvamte.gov.rs

Sve je OK! – Resursi za mentalno zdravlje i psihološku podršku - www.svejeok.rs

Hej, tu smo! – Podrška mladima - www.tusmo.info

Sazvežđe podrške – sazvezdjepodrske@opens.rs i pregled organizacija u okviru mreže koje pružaju različite vidove pomoći - https://opens.rs/sazvezdje-podrske/