Oduvek sam imala osećaj da sam rođena kao osoba sa „zelenilom“ u duši. Još kao dete sam volela da sadim po dvorištu – ponekad uspešno, ponekad manje, ali s velikim entuzijazmom. Tek mnogo godina kasnije, shvatila sam da briga o biljkama za mene nije samo hobi – to je moj način da se uzemljim, doslovno i simbolično.

Sećam se trenutka kada sam prvi put iskopala rupu u zemlji i posadila biljku – kao da sam kroz to korenje izbacila sav stres. Taj osećaj mira ponavlja se svaki put kad zalivam, premestim saksiju ili samo provirim na terasu. Biljke me pokreću da se krećem, fizički i mentalno, i dok ih negujem, misli se smire, a vreme stane. Kancelarijsku „botaničku baštu“ sam počela da gradim pre desetak godina, sa dve biljke na prozoru. Danas ih imam više od trideset – neke čak ni ne znam kako se zovu. Prva reakcija kad neko uđe je uvek ista: osmeh i komentar “Dobrodošli u džunglu!”

Održavanje biljaka ne traži mnogo – desetak minuta dnevno ili jedno veće zalivanje nedeljno. A ono što dobijam zauzvrat je neprocenjivo: svežinu, mir, odmor za oči, ali i svakodnevni podsetnik da rast dolazi postepeno – sa strpljenjem i upornošću.

Početnicima bih savetovala da krenu sa biljkom koja se lako održava. Pratite kako raste – i kako se i vi menjate s njom. Dovoljno je malo svetla, volje i strpljenja. Nekad će neka biljka uvenuti, ali i to je lekcija. Baš kao u životu – iz svake greške naučimo nešto novo.

Briga o biljkama, na kraju, postane i briga o sebi. Dok zalivate, i vi se polako „napajate“ – mirom, pažnjom i tišinom koja u današnjem ritmu sve više nedostaje. Zato ako tražite jednostavan način da poboljšate svoj dan – zasadite biljku. Možda ćete biti iznenađeni – ne samo time kako prostor oko vas postaje drugačiji, već i kako vi sami postajete smireniji, strpljiviji i prisutniji.