Moja sportska priča nije nastala slučajno i nije vezana samo za jedan sport– ona je šarenolik spoj aktivnosti koje su me kroz godine oblikovale, ojačale i naučile koliko granica možeš da pomeriš kada se povežeš sa svojim telom na pravi način.

U mojoj porodici sport je oduvek bio prisutan, a moj pokojni otac je zaslužan za to sto sam od malih nogu bila okružena ljubavlju prema pokretu i aktivnostima. Danas sve te aktivnosti u kojima sam se pronalazila tokom zivota – moderni ples, plivanje, skijanje, odbojka, trke sa preprekama, cross fit – čine moj svet. Svaka ima svoju ulogu. Ali ako moram da izdvojim – to bi bile odbojka i plivanje. Moje prve i najveće ljubavi.

Naučila sam rano da plivam i od tada, voda je postala moja zona mira. Plivanje mi pomaže da regulišem stres, disanje i puls, da održim kondiciju i rasteretim kičmu – a najvažnije, donosi mi mir. Kasnije je došla odbojka – zbog igre, timskog duha i one zarazne energije na terenu.

Odbojka i plivanje su potpuno različiti svetovi. Jedan je timski, dinamičan, pun adrenalina. Drugi je miran, gotovo meditativan.

Iako nikada nisam trenirala nijedan sport profesionalno, plivanje me je naučilo da budem sama sa sobom, bez buke, bez pritiska, samo fokus na ritam disanja i pokret. Odbojka me je, s druge strane, naučila koliko je važno igrati za tim – i za sebe. I dalje igram rekreativno, i svaki put me podseti koliko su kretanje i zajedništvo lekoviti – i za telo i za duh.

Sport me održava zdravom – fizički, ali i mentalno i pomaže da budem otpornija – i na stres i na izazove. Veštine koje prenosim iz sporta u posao su brojne: fokus, brzina donošenja odluka, timska komunikacija i najvažnije – upornost. Naučila sam da, kao i u sportu, rezultati ne dolaze preko noći, već radom, ponavljanjem i strpljenjem.

Kolegama koji kažu da nemaju vremena za sport poručila bih da sport nije samo fizička aktivnost i gubitak vremena, već ulaganje u sebe i način da budete srećniji i zdraviji.