Uticaj pandemije na mentalno zdravlje mladih videće se za nekoliko godina. Važno je da oni koji imaju problem što pre potraže pomoć stručnjaka, rečeno je na tribini „Na kafi sa psihologom", koju zajedno sprovode Hemofarm fondacija uz podršku Filozofskog fakulteta, Univerziteta u Beogradu i Art komune Dorćol Platz.

Učesnici tribine govorili su o mentalnom zdravlju mladih za koje se često veruje da su „otporni" na psihološke tegobe. Ipak, rezultati brojnih istraživanja širom sveta, pa i u Srbiji, pokazuju da je mentalno zdravlje mladih ozbiljno ugroženo.

Istraživačica Odeljenja za psihologiju Filozofskog fakulteta, Teodora Vuletić, izjavila je da u poslednjih 30 godina mentalno zdravlje mladih nije baš najbolje jer je zemlja stalno u kriznim situacijama. Kako je istakla, kada se pogledaju podaci iz 1980-ih bilo je 15 odsto mladih koji su se smatrali psihijatrijskim slučajem, a danas ih je 48 odsto, što je drastično visok porast.



„Pandemija je značajno osujetila potrebe mladih i obelodanila neke latentne, zataškavane probleme. Onemogućeno druženje sa vršnjacima dovelo je do intenziviranja osećanja poput usamljenosti, depresivnosti i razdražljivosti,“ izjavila je Vuletić, dodajući da će se efekti pandemije videti tek kasnije kada deca koja su bila u karantinu postanu adolescenti. Ona je rekla da svaka treća mlada osoba kaže da mora da se skine stigma sa psiho-socijalne podrške da bi se obratili za pomoć, kao i da mladi navode da jedan od razloga što se ne obraćaju za pomoć jeste da ne bi povredili roditelje i bližu okolinu jer bi traženje pomoći značilo da su slabi.

„Važno je da roditelji prate šta njihova deca rade i na društvenim mrežama, jer je to način na koji se mladi druže i razvijaju svoje veštine. Takođe, roditelji treba da pitaju svoju decu da li imaju probleme i ohrabre ih da potraže pomoć“, dodala je Vuletić.

Ana Petrović, ilustratorka i autorka knjige „Stripoterapija“ je navela da je ona potražila stručnu pomoć kada je imala probleme i da je neke scene i dijaloge sa terapija prikazala na svom Instagram profilu i knjizi.



„Pokušala sam da gorkim temama u stripu dam dozu humora. Ono što me je podstaklo da to objavim je razgovor sa psihoterapeutom i komentari ljudi koji su na tim crtežima prepoznavali sebe, tako da stripovi nisu bili samo o meni već o problemima koji su opšti", rekla je ona i preporučila mladima da ne izbegavaju psihoterapiju kada prepoznaju da im je potrebna.

Govoreći o uticaju društvenih mreža, kreativni direktor agencije New Moments New ideas Veljko Golubović je rekao da su društvene mreže dovele do toga da je na snazi mera kvantiteta, da više nije važno šta se „lajkuje“, već koliko, a da se najpopularnija društvena mreža među mladima TikTok naziva „kokainom među društvenim mrežama“, jer je veoma brza i nepredvidiva. On je istakao da je važno da se mladoj publici ne podilazi već da se kreiraju kampanje koje mogu da ih ohrabre i naprave pozitivnu promenu na način na koji su to uradile kampanje za borbu protiv depresije i stigme „Nesalomivi“, za povećanje broja donora u Srbiji „Najvažniji poziv u životu“, borbu protiv siromaštva „Spasimo hranu, spasimo humanost“, smanjenje smrtnosti prevremeno rođenih beba „Bitka za bebe“ i druge.



Tribina „Na kafi sa psihologom“ deo je kampanje „Nesalomivi” čiji je cilj podizanje svesti javnosti o očuvanju mentalnog zdravlja i stvaranje društvenog pokreta za borbu protiv depresije i stigme koja prati obolele. Pomoć i podrška stanovništvu su dostupni putem SOS linije 0800 001 002 i imejlova podrska@nesalomivi.rs i pokret@nesalomivi.rs. Pozivi su besplatni i anonimni, a pomoć stručnjaka četiri Specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti u Vršcu, Kovinu, Novom Kneževcu i Gornjoj Toponici je dostupna 24/7. Do danas je više od 10.000 ljudi dobilo pomoć i podršku putem SOS linije, dok se više od milion ljudi priključilo pokretu „Nesalomivi“.