Poslednjih dana sam preko društvenih mreža više puta dobila fotografiju “otirača za starije od 60 godina” koji podseća: ključevi, naočare, mobilni, novčanik, isključiti peglu. Nasmejala bih se kao neko ko se prepoznao u tom preslišavanju da me nije preseklo pitanje “Zašto za starije od 60 godina?”, Zašto ne otirač za užurbane, preopterećene, zaboravne, rasejane...?

Starenje i duži život su sve aktuelnija tema savremenog sveta. Prva asocijacija na duži život je radost. S druge strane, prve asocijacije na starenje i starost su slabije zdravlje i usamljenost. Niz pravilnosti možemo vezati za godine starosti. Ali ako taj stereotip pripišemo svim pripadnicima grupe na koju se odnosi, neprimetno uskačemo u bujice “ejdžizma”. A na njih nailazimo u zdravstvu, socijalnoj zaštiti, pravosuđu, svetu rada, svetu zabave i ostalim sferama života.

“Ejdžizam” (za koji još uvek nemamo našu reč) upravo je diskriminacija grupe ljudi na osnovu njihove starosti na osnovu stavova i stereotipa o njihovom životnom dobu. Danas se prvenstveno vezuje za starije ljude, ali i mladi ljudi mogu biti žrtve “ejdžizma”. “Ejdžizam” usmeren na starije ljude počiva na stereotipnom viđenju starijih ljudi, procesa starenja i starosti, na uverenju da starenje dovodi do negativnih promena, fizičkog i psihičkog propadanja i sumornog usamljeničkog života, bez svesti o razlikama među ljudima i činjenici da starost nije ista za sve, kao što ni stari ljudi nisu svi isti.

Svet treba da bude podjednako dobro mesto za život ljudi svih generacija

“Ejdžizam” vodi u socijalnu izolaciju koja dodatno doprinosi lošijem zdravlju. Pristupi pandemiji izazvanoj koronavirusom u početnim fazama bili su izrazito “ejdžistički”. Duži život i starenje stanovništva nužno povlače za sobom produženje radnog veka. Stariji ljudi imaju ranjivu poziciju na tržištu rada, kao nezaposleni, ali je njihova pozicija ranjivija i kada su zaposleni. Pojam “ejdžizam” silikonske doline ukazuje na izraženu starosnu diskriminaciju zaposlenih u oblasti informacionih tehnologija, digitalnog marketinga i ugostiteljstva. Svet treba da bude podjednako dobro mesto za život ljudi svih generacija. Neophodno je za sve generacije obezbediti brigu i podršku za zdravlje i dobrobit, kao i otvorenost u svetu rada, zaposlenost i dostojanstven rad.

Borba protiv “ejdžizma” podrazumeva starosne politike zasnovane na pravima. Podrazumeva odluku i aktivan napor da prepoznajemo i ne pristajemo na “ejdžizam”. Da ne pristajemo na razmišljanje o tome da neko vozi kola, tera modu ili se zaljubljuje “u tim godinama”. I naizgled ljubaznim rečima, poput Nikad ne bih rekla da vam je ... godina... naglašavajući neke mlađe godine kao poželjnije, iskazujemo predrasude i negativne stavove prema starenju, pokazujemo nepoštovanje za nečije godine, izražavamo strah od starenja, a mladost i mlađe godine postavljamo kao ideal.

Starost i starenje sastavni deo života

Duži život podrazumeva i raznovrsnije, a za mnoge i veće zdravstvene, socijalne, egzistencijalne i druge izazove. Da bi svi ljudi mogli da ostvaruju svoje potencijale tokom celog života, a ne samo u periodu rasta i razvoja, neophodno je da se starost posmatra kao sastavni deo života.

Društvena podrška za aktivno i zdravo starenje

Na najširem društvenom nivou neophodna je podrška za aktivno i zdravo starenje. Neophodno je da promenimo odnos prema starenju, da prihvatimo starost u svojoj raznolikosti koju pokazuje, da zaboravimo na stereotipe kada je reč o starijim ljudima i da im prilazimo kao pojedincima. Potrebni su dobra volja i mudrost da bismo podržali članove porodice, komšije, kolege, prijatelje i neznance da u i kasnijim godinama u punoj meri koriste svoje potencijale, da uživaju u životu i da čine život lepšim i sebi i ljudima oko sebe i široj društvenoj zajednici.