Ovaj web sajt koristi kukije i slične tehnologije da pruži najbolju moguću funkcionalnost i prikaže sadržaje u skladu sa vašim interesima na našem sajtu i društvenim mrežama.
Mi poštujemo vašu privatnost i procesuiramo podatke samo u marketinške i funkcionalne svrhe ukoliko nam date vaš pristanak klikom na "Prihvatam".
Vaša podešavanja vezana za kukije možete izmeniti u bilo kom trenutku klikom na podešavanja privatnosti.

Obaveštenje o privatnosti
Podešavanja
Ovaj web sajt koristi kukije i slične tehnologije da pruži najbolju moguću funkcionalnost i prikaže sadržaje u skladu sa vašim interesima na našem sajtu i društvenim mrežama.
Mi poštujemo vašu privatnost i procesuiramo podatke samo u marketinške i funkcionalne svrhe ukoliko nam date vaš pristanak klikom na "Prihvatam".
Vaša podešavanja vezana za kukije možete izmeniti u bilo kom trenutku klikom na podešavanja privatnosti.

Obaveštenje o privatnosti
This cookie is used for system purposes only and does not track user actions. It is required for normal functioning of this web site.
Ovo je usluga web analitike.
Kompanija koja obrađuje podatke
  • Google Ireland Limited
  • Google Building Gordon House, 4 Barrow St, Dublin, D04 E5W5, Irska
Svrha podataka
  • Marketing
  • Reklama
  • Web analitika
Korišćene tehnologije
  • Kolačići
  • Piksel tagovi
Atributi podataka
  • IP adresa (anonimna)
  • Informacije o pretraživaču (vrsta pretraživača, stranice sa referencama/izlazima, datoteke pregledane na našem sajtu, operativni sistem, pečat datum/vreme i/ili podaci o putanji klikova)
  • Podaci o upotrebi (prikazi, klikovi)
Prikupljeni podaci
Ova lista predstavlja sve (lične) podatke koji su prikupljeni ovom uslugom ili kroz korišćenje ove usluge.
  • IP adresa
  • Datum i vreme posete
  • Podaci o korišćenju
  • Putanja klikova (biranja)
  • Ažuriranja aplikacija
  • Informacije o pretraživaču
  • Informacije i uređaju
  • JavaScript podrška
  • Posećene stranice
  • URL referer
  • Preuzimanja
  • Flash verzija
  • Informacije o lokaciji
  • Kupovna aktivnost
  • Vidžet interakcije
Pravni osnov
  • U daljem tekstu je naveden pravni osnov za obradu ličnih podatka u skladu sa Članom 6 I 1 GDPR.
  • Član 6 (1) (a) GDPR
Mesto obrade podataka
  • Republika Srbija
Period zadržavanja podataka
  • Ovi podaci će biti izbrisani čim više ne budu potrebni za svrhu obrade.
Strana koja prima podatke
  • Alphabet Inc.
Ovo je tehnologija praćenja koju nudi Facebook i koju koriste drugi Facebook servisi poput Facebook Custom Audiences.
Kompanija koja obrađuje podatke
  • Facebook Ireland Limited
  • 4 Grand Canal Square, Grand Canal Harbour, Dublin, D02, Irska
Svrha podatka
  • Reklama
  • Marketing
  • Retargetiranje
  • Analiziranje
  • Praćenje
Korišćene tehnologije
  • Kolačići
Atributi podataka
  • Podaci specifični za piksel
  • Http-zaglavlje
  • Opcioni parametri
Prikupljeni podaci
Ova lista predstavlja sve (lične) podatke koji su prikupljeni ovom uslugom ili kroz korišćenje ove usluge.
  • ID Facebook korisnika
  • Informacije o pretraživaču
  • Podaci o korišćenju
  • Informacije o uređaju
  • Neosetljivi prilagođeni podaci
  • URL referer
  • ID piksela
  • Informacije o lokaciji
  • Podaci specifični za piksel
  • Ponašanje korisnika
  • Pregledane reklame
  • Interakcije sa reklamama, uslugama i proizvodima
  • Marketing informacije
  • Pregledan sadržaj
  • IP adresa
Pravni osnov
  • U daljem tekstu je naveden pravni osnov za obradu ličnih podatka u skladu sa Članom 6 I 1 GDPR.
  • Član 6 stav 1 s. 1 lit. a GDPR
Mesto obrade podataka
  • Republika Srbija
Period zadržavanja podatka
  • Ovi podaci će biti izbrisani čim više ne budu potrebni za svrhu obrade.
Strana koja prima podatke
  • Facebook Inc.
Blog / / Mentalno zdravlje nacije u vreme pandemije
04/04/2022
Mentalno zdravlje nacije u vreme pandemije
Prof. dr Nađa Marić, vanredna profesorka na Medicinskom fakultetu u Beogradu i rukovodilac službe za naučnoistraživačku i obrazovnu delatnost Instituta za mentalno zdravlje
Dr Ljiljana Lazarević, viša naučna saradnica na Institutu za psihologiju i Laboratoriji za istraživanje individualnih razlika Filozofskog fakulteta u Beogradu
Prof. dr Goran Knežević, redovni profesor na Odeljenju za psihologiju i Laboratoriji za istraživanje individualnih razlika Filozofskog fakulteta u Beogradu
Mentalno zdravlje nacije u vreme pandemije
Interdisciplinarni projekat www.cov2soul.rs udružio je stručnjake koji se bave javnim zdravljem, mentalnim zdravljem i psihijatrijskim poremećajima, da bi se na nacionalno reprezentativnom uzorku odraslog stanovništva (18-65) Srbije primenili najsavremeniji instrumenti za procenu učestalosti psihijatrijskih poremećaja i za detekciju psihičke patnje (distresa) u toku pandemije, uz mnoge druge aspekte koji doprinose psihičkom zdravlju/bolesti.

Korist od izloženih rezultata projekta CoV2Soul.rs mogu imati donosioci odluka čiji je cilj procena stanja i unapređenje zdravlja stanovništva, svi kliničari koji se u svakodnevnom radu susreću sa posledicama delovanja različitih stresora, kao i naučna zajednica jer će uključivanjem aktuelnih podataka u predstojeće međunarodne meta-analize biti prevaziđen često pominjan nedostatak relevantnih podataka u oblasti mentalnog zdravlja iz našeg regiona.

Mogućnost da se nacionalno reprezentativni rezultati iz naše zemlje porede sa međunarodnim pokazateljima mentalnog zdravlja i različitim aspektima pandemije treba da pomognu sagledavanju i razumevanju pandemije. To bi omogućilo uspostavljanje bolje kontrole nad sličnim okolnostima u budućnosti.

U Srbiji ranije nije bilo epidemioloških studija psihijatrijskih poremećaja, a one su neophodne za planiranje organizacije službi i formiranje programa za zaštitu mentalnog zdravlja (Vlada republike Srbije, 2019). Prema aktuelnim podacima CoV2Soul.rs, imamo iste stope učestalosti psihijatrijskih poremećaja kao npr. Norveška. U Norveškoj (podaci Johhansen-a i saradnika, 2005 i Ruud-a, 2021) za zaštitu mentalnog zdravlja odvaja se 7% od ukupnog zdravstvenog budžeta. O mentalnom zdravlju odraslih tamo se brine oko 1000 psihijatara, uz 500 lekara na specijalizaciji i oko 1500 kliničkih psihologa. Uz to, pomoć mladima pruža 120 psihijatara i 450 kliničkih psihologa specijalizovanih za decu i omladinu. Kod nas nije poznato koliko se iz zdravstvenog budžeta izdvaja na mentalno zdravlje, a što se tiče lekara specijalista i kliničkih psihologa, u našoj zemlji je taj broj značajno niži - prema nekim pokazateljima i 10 puta niži (Maric et al, 2019).

Nosilac istraživanja je Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu (nastavne baze Institut za mentalno zdravlje i Institut za socijalnu medicinu), u saradnji sa Odsecima za psihologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Novom Sadu. Više o istraživačima https://cov2soul.rs/istrazivaci/

Istraživanje je sprovodeno uz podršku Fonda za nauku Republike Srbije, broj projekta #7528289, COVID-19-CoV2Soul.RS. Istraživanje je registrovano na Clinicaltrials.gov broj NCT 04896983.

STRES U VREME COVID-19 PANDEMIJE U SRBIJI

Tokom Cov2Soul.rs istraživanja ispitivali smo učestalost stresora koji su povezani sa izlaganjem Sars-CoV2 virusu (infekcija ispitnika sa ili bez bolničkog lečenja, obaveza boravka u samoizolaciji, nedostatak lične zaštitne opreme na radnom mestu, bolest odnosno gubitak bliske osobe ili ukućana zbog COVID-19). Takođe, prikupljeni su podaci o učestalosti različitih ugrožavajućih životnih događaja od početka pandemije, koji nisu direktno u vezi sa izlaganjem virusu, na primer smrt bliske osobe zbog drugih bolesti, finansijski problemi i problemi sa poslom, lični ili partnerski problemi.

Više o učestalosti pojedinih stresora tokom pandemije možete videti OVDE.

OSTALI UGROŽAVAJUĆI ŽIVOTNI DOGAĐAJI TOKOM PANDEMIJE

Od početka pandemije najviše ispitanika je prijavilo ugrožavajuće događaje iz kategorije stresa zbog patnje bližnjih (non-covid povreda, bolesti ili smrti - oko 27% ispitanka)), stres u vezi sa poslom/finansijama (kod oko 22% ispitanika). Lične probleme (ozbiljna lična bolest, ozbiljna povreda ili napad, ozbiljni problemi sa bliskim prijateljem, komšijom ili rođakom, problemi sa policijom ili pojavljivanje na sudu, ili gubitak ili krađa predmeta velike vrednosti) prijavilo je 12,8% ispitanika, a partnerske probleme svaki dvadeseti ispitanik (5,5%).

Više o učestalosti pojedinih stresora tokom pandemije možete videti OVDE.

ZA KOJE POREMEĆAJE JE UTVRĐENA VEZA SA PANDEMIJSKIM STRESORIMA?

Jedini poremećaji za koje je utvrđena veza sa specifično pandemijskim stresorima bili su anksiozni poremećaji. Oni su se javljali češće u slučajevima kada ispitanici nisu imali dovoljno Covid-19 zaštitne opreme na radnim mestima gde je to bilo potrebno. Za druge poremećaje aktuelna studija nije utvrdila povezanost sa stresorima koji su povezani sa izlaganjem Sars-CoV2 virusu, ali jeste sa drugim vrstama teškoća koji su se javili posle početka pandemije (problemi na poslu, privatni problemi). Više informacija o analizama dostupno je na stranici: https://psyarxiv.com/j3ac8/

ŠTA JE COVID STRES SINDROM I KAKO SE MERI?

Distres izazvan pandemijom ne obuhvata samo brige i strahove u vezi sa zarazom, već i širi spektar reakcija poput preteranog proveravanja da osoba nije zaražena, razuveravanje da je osoba zdrava, traumatske reakcije, brige o socijalno-ekonomskim posledicama, uključujući i strahove da su stranci potencijalni nosioci zaraze. Otuda je u svetu kreiran novi instrument - Covid stres skala (CSS)- sa ciljem se izmeri ovaj sindrom povezanih reakcija. ke reakcije

Tokom dve godine trajanja pandemije, distres prouzrokovan pandemijom je meren tri puta na srpskoj populaciji korišćenjem CSS skale. Prvo merenje je obavljeno u tri velika grada u Srbiji na uzorku opšte populacije. Drugo je bilo online istraživanje na uzorku korisnika različitih društvenih mreža. Treće merenje je obavljeno u okviru CoV2Soul.rs projekta na reprezentativnom uzorku opšte populacije.

Prosečne vrednosti distresa su se tokom dve godine pomerile od blagog do minimalnog

KO JE POD RIZIKOM ZA JAČI KOVID-STRES SINDROM?

● žene
● osobe sa osnovnim obrazovanjem
● osobe koje su imale psihijatrijsku dijagnozu u prošlosti
● penzioneri
● osobe koje su bile u samoizolaciji zbog kontakta sa zaraženim osobama

Iako je teško praviti poređenja između različitih zemalja budući da se razlikuju i po metodologiji i vremenskom periodu kada su obavljena testiranja, distres u vezi sa pandemijom se može registrovati širom sveta.

Više informacija o analizama CSS koje su do sada publikovane dostupno je na stranici: https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S0033350622000166

DA LI POSTOJI RAZLIKA U DEPRESIVNOJ SIMPTOMATOLOGIJI PRE I TOKOM PANDEMIJE?

Depresivne smetnje su najčešći internalizujući tip smetnji u populaciji i potencijalno su rizične po zivot. Prema EHIS (Evropska studija zdravlja), od svih psihijatrijskih smetnji jedino je depresivnost - izražena kroz PHQ-8 (najšire korišćen instrument za detekciju i samo-procenu depresivnih simptoma), uključena u mere opšteg zdravstvenog statusa. Podaci o depresivnoj simptomatologiji u Srbiji na reprezentativnim nacionalnim uzorcima postoje za godinu 2013 (Nacionalno istraživanje zdravlja je deo EHIS studije). PHQ-8 vrednosti >=10 se uzimaju kao granica iznad koje raste rizik za poremecaj. U 2013. godini 3.1% stanovnika je imalo PHQ-8>=10 (Nacionalno reprezentatnivno istrazivanje, Batut, n=10622)

U leto 2021. godine 5.9% stanovnika je imalo PHQ-8>=10 (CoV2Soul.rs, n=1203), dok je u januaru 2022. godini 3.8% stanovnika je imalo PHQ-8>=10. (Cov2soul.rs follow up, n=319). Dakle, u Srbiji je u drugoj godini pandemije (2021) registrovan porast depresivne simptomatologije u kategorijama umerenih smetnji (otprilike duplo više osoba se našlo u tim kategorijama u odnosu na period pre pandemije). To znači da je tokom pandemije bilo 80.000 ljudi više nego ranije sa umerenim depresivnim smetnjama, dok se najmanje 30.000 ljudi više našlo u kategoriji onih sa umereno-teškim distresom. Nije primećena razlika u kategoriji onih sa jakim depresivnim smetnjama, što najverovatnije ukazuje da se u tim slučajevima radi o vrsti depresivnih smetnji na koje egzogene okolnosti (spoljni faktori) slabo utiču.

Preliminarni podaci o učestalosti distresa u našoj populaciji objavljeni su na stranici: https://scindeks.ceon.rs/Article.aspx?artid=2737-971X2104337M&lang=sr

Više informacija o narednim analizama i rezultatima dostupno je na stranici: https://psyarxiv.com/j3ac8/.

KOLIKO SU BILI ČESTI PSIHIJATRIJSKI POREMEĆAJI U DRUGOJ GODINI PANDEMIJE COVID-19?

Studija CoV2Soul.rs je prva epidemiološka studija prevalencije 12 najčešćih psihijatrijskih poremećaja i suicidalnosti u Srbiji na reprezentativnom nacionalnom uzorku starosti 18-65 godina1.

CoV2Soul istraživanje je pokazalo da svaki šesti ispitanik (700.000 odraslih stanovnika) ispunjava kriterijume za neki od 12 najčešćih psihijatrijskih poremećaja. Psihijatrijski monomorbiditet je utvrđen kod 11.1%,a komorbiditet kod 4.1% ispitanika. Takođe, utvrdili smo da se blizu 7% poremećaja javlja ponavljano, dok je novoregistrovanih bilo oko 8%.

Više informacija o analizama dostupno je na stranici: https://psyarxiv.com/j3ac8/

DA LI SE UČESTALOST PSIHIJATRIJSKIH POREMEĆAJA TOKOM PANDEMIJE U SRBIJI RAZLIKUJE OD DRUGIH ZEMALJA?

Tokom pandemije bilo je malo istraživanja koja su rađena na reprezentativnim uzorcima stanovništva pojedinih zemalja i koja su koristila dijagnostički intervju u ličnom kontaktu sa ispitanicima. Meta-analize objavljene pre pandemije su pokazale da se prevalencija psihijatrijskih poremećaja kretala u rangu 9.8% and 19.1% (Kessler et al., 2009), sa prosečnom vrednošću od 17.4% (Steel et al., 2014) u odrasloj populaciji.

KOLIKO JE BILA ČESTA SUICIDALNOST?

U Srbiji je kod 2.8% ispitanika (oko 120.000 stanovnika) detektovana suicidalnost: blaga suicidalnost je bila najčešća (1.7%), umerena je bila ređa (0.7%), a visok suicidalni rizik registrovan je kod 0.4% ispitanika (što odgovara broju od oko 18.000 odraslih osoba).

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije (2021), u 2020. godini je zabeleženo 895 samoubistava. Stopa samoubistava je bila relativno stabilna u periodu 2018-2020.

Više o prevalenciji psihijatrijskih poremećaja i suicidalnosti tokom pandemije možete videti OVDE.

RASPROSTRANJENOST TEORIJA ZAVERE O PANDEMIJI U SRBIJI

U projektu CoV2Soul.rs prikupljeni su podaci o prihvatanju teorija zavere u vezi sa postojanjem, poreklom i štetnošću virusa SARS-Cov-2 u drugoj godini pandemije (leto 2021), na reprezentativnom nacionalnom uzorku stanovništva Srbije. Prihvatanje teorija zavere je važno jer je ova sklonost u vezi sa otporom vakcinaciji, kao i drugim oblicima neadekvatnog zdravstvenog ponašanja (npr. rizičnim seksualnim ponašanjem).

KOLIKA JE UČESTALOST PRIHVATANJA TEORIJA ZAVERE U VEZI SA PANDEMIJOM U SRBIJI?

Prema našim podacima, procenat prihvatanja teorija zavere u vezi sa pandemijom je sličan procentima koji su saopšteni za UK (Freeman et al., 2020), Hrvatsku (Tonković et al., 2021), kao i Zapadni Balkan (Bieber et al., 2020). Dakle, nešto više od polovine stanovništva ovih zemalja u nekoj meri izražava slaganje sa teorijama zavere u vezi sa pandemijom (oko 10% izražava potpuno slaganje), dok nešto manje od polovine stanovništva ove teorije zavere u potpunosti odbacuje.

Više o rasprostranjenosti teorija zavere tokom pandemije možete videti OVDE.

DA LI POSTOJI POVEZANOST IZMEĐU PRIHVATANJA TEORIJA ZAVERE U VEZI SA PANDEMIJOM I VAKCINALNOG STATUSA?

Odgovor je da!

U vreme kada je rađeno istraživanje CoV2Soul.rs (leto 2021) 49% stanovništva je bilo vakcinisano (makar jednom dozom vakcine). U našem istraživanju najsnažniju povezanost činjenicom da se osoba vakcinisala imala je starost ispitanika, a odmah zatim nizak nivo sklonosti ka prihvatanju teorija zavere. Kako je SARS-Cov-2 virus bio naročito opasan po život starijih ljudi, ne čudi da je broj vakcinisanih u podpopulaciji starijih osoba bio veći. Nešto manji značaj je imao i stepen obrazovanja osobe. Sklonost teorijama zavere je očigledno jedan od najznačajnijih faktora neprihvatanja adekvatnih oblika zdravstvenog ponašanja kakvo je vakcinisanje u situaciji pandemije.

PERCEPCIJA USAMLJENOSTI U VREME COVID-19 PANDEMIJE U SRBIJI

Ljudi imaju doživljaj usamljenosti onda kada postoji diskrepanca između stvarnog nivoa ostvarenosti socijalnih veza i kvaliteta i broja socijalnih veza koje bi osoba volela da ima.

U okviru projekta Cov2Soul.rs prikupljeni su podaci o percepciji usamljenosti. Ispitanici su odgovarali o tome koliko često imaju osećaj da im nedostaje društvo, koliko se osećaju izolovanim, i koliko često se osećaju odbačenim od sopstvenog društva.

Skoro polovina ispitanika u uzorku je izjavila da se nikada ne osećaju usamljeno (45%), 50% saopštava da se ponekad oseća usamljeno, dok 5% izjavljuje da su često ili skoro uvek usamljeni.

Najmanji osećaj usamljenosti imaju stanovnici manjih mesta, u mestima srednje veličine taj osećaj je nešto izraženiji, dok je u velikim gradovima taj osećaj najviše prisutan.

Više o usamljenosti u opštoj populaciji možete videti OVDE.

KAKO JE COVID-19 PANDEMIJA UTICALA NA RAZLIČITE ASPEKTE ŽIVOTA?

Krizne situacije, kao što je proglašenje pandemije i prilagođavanje na promene životnog ritma, mogu da imaju ne samo negativne posledice već i su potencijalna šansa za izrgrađivanje ljudske rezilijentnosti. Otuda su učesnici Cov2Soul projekta odgovarali na pitanja kako bi se istražila snaga i kapacitet za nastavak funkcionisanja tokom i nakon okolnosti povezanih sa pandemijom.

Više o tome kako se menjao lični utisak o pandemiji možete videti OVDE.
AUTOR TEKSTA

Prof. dr Nađa Marić, vanredna profesorka na Medicinskom fakultetu u Beogradu i rukovodilac službe za naučnoistraživačku i obrazovnu delatnost Instituta za mentalno zdravlje
Dr Ljiljana Lazarević, viša naučna saradnica na Institutu za psihologiju i Laboratoriji za istraživanje individualnih razlika Filozofskog fakulteta u Beogradu
Prof. dr Goran Knežević, redovni profesor na Odeljenju za psihologiju i Laboratoriji za istraživanje individualnih razlika Filozofskog fakulteta u Beogradu