Ovaj web sajt koristi kukije i slične tehnologije da pruži najbolju moguću funkcionalnost i prikaže sadržaje u skladu sa vašim interesima na našem sajtu i društvenim mrežama.
Mi poštujemo vašu privatnost i procesuiramo podatke samo u marketinške i funkcionalne svrhe ukoliko nam date vaš pristanak klikom na "Prihvatam".
Vaša podešavanja vezana za kukije možete izmeniti u bilo kom trenutku klikom na podešavanja privatnosti.

Obaveštenje o privatnosti
Podešavanja
Ovaj web sajt koristi kukije i slične tehnologije da pruži najbolju moguću funkcionalnost i prikaže sadržaje u skladu sa vašim interesima na našem sajtu i društvenim mrežama.
Mi poštujemo vašu privatnost i procesuiramo podatke samo u marketinške i funkcionalne svrhe ukoliko nam date vaš pristanak klikom na "Prihvatam".
Vaša podešavanja vezana za kukije možete izmeniti u bilo kom trenutku klikom na podešavanja privatnosti.

Obaveštenje o privatnosti
This cookie is used for system purposes only and does not track user actions. It is required for normal functioning of this web site.
Ovo je usluga web analitike.
Kompanija koja obrađuje podatke
  • Google Ireland Limited
  • Google Building Gordon House, 4 Barrow St, Dublin, D04 E5W5, Irska
Svrha podataka
  • Marketing
  • Reklama
  • Web analitika
Korišćene tehnologije
  • Kolačići
  • Piksel tagovi
Atributi podataka
  • IP adresa (anonimna)
  • Informacije o pretraživaču (vrsta pretraživača, stranice sa referencama/izlazima, datoteke pregledane na našem sajtu, operativni sistem, pečat datum/vreme i/ili podaci o putanji klikova)
  • Podaci o upotrebi (prikazi, klikovi)
Prikupljeni podaci
Ova lista predstavlja sve (lične) podatke koji su prikupljeni ovom uslugom ili kroz korišćenje ove usluge.
  • IP adresa
  • Datum i vreme posete
  • Podaci o korišćenju
  • Putanja klikova (biranja)
  • Ažuriranja aplikacija
  • Informacije o pretraživaču
  • Informacije i uređaju
  • JavaScript podrška
  • Posećene stranice
  • URL referer
  • Preuzimanja
  • Flash verzija
  • Informacije o lokaciji
  • Kupovna aktivnost
  • Vidžet interakcije
Pravni osnov
  • U daljem tekstu je naveden pravni osnov za obradu ličnih podatka u skladu sa Članom 6 I 1 GDPR.
  • Član 6 (1) (a) GDPR
Mesto obrade podataka
  • Republika Srbija
Period zadržavanja podataka
  • Ovi podaci će biti izbrisani čim više ne budu potrebni za svrhu obrade.
Strana koja prima podatke
  • Alphabet Inc.
Ovo je tehnologija praćenja koju nudi Facebook i koju koriste drugi Facebook servisi poput Facebook Custom Audiences.
Kompanija koja obrađuje podatke
  • Facebook Ireland Limited
  • 4 Grand Canal Square, Grand Canal Harbour, Dublin, D02, Irska
Svrha podatka
  • Reklama
  • Marketing
  • Retargetiranje
  • Analiziranje
  • Praćenje
Korišćene tehnologije
  • Kolačići
Atributi podataka
  • Podaci specifični za piksel
  • Http-zaglavlje
  • Opcioni parametri
Prikupljeni podaci
Ova lista predstavlja sve (lične) podatke koji su prikupljeni ovom uslugom ili kroz korišćenje ove usluge.
  • ID Facebook korisnika
  • Informacije o pretraživaču
  • Podaci o korišćenju
  • Informacije o uređaju
  • Neosetljivi prilagođeni podaci
  • URL referer
  • ID piksela
  • Informacije o lokaciji
  • Podaci specifični za piksel
  • Ponašanje korisnika
  • Pregledane reklame
  • Interakcije sa reklamama, uslugama i proizvodima
  • Marketing informacije
  • Pregledan sadržaj
  • IP adresa
Pravni osnov
  • U daljem tekstu je naveden pravni osnov za obradu ličnih podatka u skladu sa Članom 6 I 1 GDPR.
  • Član 6 stav 1 s. 1 lit. a GDPR
Mesto obrade podataka
  • Republika Srbija
Period zadržavanja podatka
  • Ovi podaci će biti izbrisani čim više ne budu potrebni za svrhu obrade.
Strana koja prima podatke
  • Facebook Inc.
Blog / / STIGMATIZACIJA OSOBA SA MENTALNIM SMETNJAMA – KAKO JE POBEDITI
05/10/2022
STIGMATIZACIJA OSOBA SA MENTALNIM SMETNJAMA – KAKO JE POBEDITI
Prof. dr Tamara Džamonja Ignjatović redovna profesorka, Odeljenje za psihologiju, Filozofski fakultet, Univerzitet Beograd i predsednica Društva psihologa Srbije
STIGMATIZACIJA OSOBA SA MENTALNIM SMETNJAMA – KAKO JE POBEDITI
Povećanje vidljivosti teme mentalnih poremećaja povezana je sa povećanjem potrebe za uslugama usmerenim na unapređenje mentalnog zdravlja, kao i pružanja pomoći osobama sa psihičkim smetnjama. Prema nalazima istraživanja, danas oko 15% građana ispunjava kriterijume za neki mentalni poremećaj. Njih 35% ima teškoće mentalnog zdravlja, od čega se gotovo polovina nikada nije obraćala za pomoć, a od onih koji akutno doživljavaju neke smetnje, 70–80% nije potražilo pomoć. Pored niza objektivnih prepreka za dobijanje stručne pomoći, kao što su ograničenje resursa, fizička i finansijska nedostupnost usluga, nedostatak informisanosti, interresorske saradnje, ali i zakonske regulative u pogledu standarda i kontrole kvaliteta pružanja ovih usluga, itd., jedna od značajnih izvora prepreka je i stigmatizacija osoba sa mentalnim smetnjama. Stigma se javlja kada se određena karakteristika osobe, koja odstupa od socijalnih normi, generalizuje tako da jedan njen aspekt postaje definišuća karakteristika osobe u celini, kojoj se stoga pripisuje negativno vrednovanje. Osobe sa mentalnim smetnjama su među najstigmatizovanijim grupama u svetu, zbog čega često trpe diskriminaciju i marginalizaciju.

Nepoverenje i predrasude uslovljavaju diskriminativni odnos prema psihijatrijskim pacijentima

Iako se njihov položaj popravio, strah i nepoverenje prema psihijatrijskim pacijentima nisu nestali, a ovakve predrasude uslovljavaju diskriminativni, neravnopravni tretman kojim se ugrožavaju građanska prava ovih osoba. One se opažaju kao nepredvidive, pa čak i potencijalno opasne, nasuprot podacima istraživanja koja pokazuju da samo 3-5 procenata ukupnog nasilja čine osobe sa psihičkim teškoćama, dok su one same češće žrtve verbalnog ili fizičkog nasilja.

Stigmatizacija osoba sa mentalnim smetnjama

Stigma se može javiti u različitim oblicima. Javna stigma se odnosi na negativnu reakciju javnosti prema osobama sa mentalnim smetnjama i manifestuje se preko negativnih stereotipa, predrasuda i diskriminativna ponašanja. Autostigma se javlja kada osoba sa ovim smetnjama i sama usvoji ovakve stavove, odnosno internalizuje način na koji je okolina percipira i tretira, što narušava njeno samopoštovanje i vodi ka samookrivljavanju, stidu i socijalnom povlačenju. Stigma može biti doživljena ili anticipirana, kada osoba očekuje i strepi da će biti negativno vrednovana i odbačena od drugih, zbog čega se obično štiti socijalnim povlačenjem. Istraživanje koje je nedavno sprovela nevladina organizacija PIN (Psychosocial Innovation Network) potvrđuje da je socijalna distanca prema osobama sa problemima mentalnog zdravlja i dalje velika. Percepcija javne stigme, koja predstavlja uverenje individue o tome da će drugi ljudi obezvrediti ili diskriminisati osobe sa mentalnim poremećajima, pokazuje da su uverenja o javnoj stigmi još izraženija. Drugim rečima, ljudi veruju da okolina više odbacuje ove osobe nego što to oni sami čine ili što su spremni da priznaju. Ipak, osobe koje imaju bliski kontakt sa osobama sa mentalnim poremećajima imaju niži stepen socijalne distance, ali zato u većoj meri percipiraju prisustvo javne stigme u društvu.Čak su i među zdravstvenim radnicima prisutni ovakvi stavovi, pa se može govoriti o jatrogenoj stigmatizaciji, koja se ispoljava kroz nepažljivo korišćenje dijagnostičkih etiketa ili neopravdano prepisivanje lekova, ignorisanje žalbi pacijenta na somatske tegobe jer se smatraju efektom psihičkog poremećaja, kao i izbegavanje da se sa pacijentom i njegovom porodicom razgovara o dijagnozi. Treba imati u vidu i strukturalnu stigmu koja nastaje direktnim ili indirektnim uticajem zakona i propisa kojima se umanjuju prava i mogućnosti osoba sa mentalnim poremećajima. Posebno je važno istaći medijsku stigmu koja se ogleda kroz propagiranje stigmatizujućih stavova fokusiranjem na negativne aspekte osoba sa metalnim teškoćama, što ima snažan uticaj na održavanje javne stigme i razvoj autostigmatizacije praćene sekundarnim distresom.

Posledice stigmatizacije

Stigma ima dalekosežne negativne posledice na osobe sa psihičkim poremećajem, ali i na njihove porodice. Oni neretko nailaze na odbacivanje ili izbegavanje okoline, imaju manje šanse za sticanje višeg obrazovanja, manje mogućnosti da se zaposle, ali i da zadrže posao ili dobiju unapređenje, teže nalaze partnera ili održavaju emocionalnu vezu, ređe zasnivaju brak, teže iznajmljuju stan i sl. Porodica trpi dodatne pritiske zbog pojačane brige o svom članu, suočava se stvarnom ili anticipiranom stigmatizacijom i socijalnom izolacijom, a takođe može razviti sećaj stida, krivice i odgovornosti za psihičke probleme svog člana. Upravo autostigma odvraća osobe i njihove porodice od traženja pomoći, problemi se kriju, negiraju ili minimiziraju, čime se smanjuju šanse za uspešan oporavak.

Prevazilaženje stigmatizacije

Prevazilaženje stigmatizacije je preduslov za pravovremenu terapiju, ishod lečenja i resocijalizaciju osobe. Prvi korak u tom procesu je prestanak upotrebe stigmatizujućih naziva i korišćenja uvredljivih izraza. Destigmatizacija treba da bude usmerena ka pružanju podrške mentalnom zdravlju u zajednici, van psihijatrijskih klinika, što ove usluge čini dostupnim i nestigmatizujućim. Edukacija je najčešća strategija, koja uključuje kampanje upućene ka široj javnosti, ali i rad sa ciljnim grupama, poput zdravstvenih radnika, posebno novinara, ali i drugih. Konačno, direktno iskustvo sa osobama koje se uspešno leče od mentalnih poremećaja i koje vode odgovoran i produktivan život može biti najefikasniji u redukovanju negativnih stavova.
AUTOR TEKSTA
Prof. dr Tamara Džamonja Ignjatović
redovna profesorka, Odeljenje za psihologiju, Filozofski fakultet, Univerzitet Beograd i predsednica Društva psihologa Srbije