Kao i većina dobrih stvari u životu, boks je u moj život došao slučajno i ostao već više od 7 godina. Naime, nakon što sam se popela na Olimp, planinu bogova 2015. godine, nestali su izazovi nižih vrhova, a Himalaji su bili u planu nešto kasnije. Tražeći nove izazove slučajno sam u teretani ugledala bokserske rukavice. Nakon 48 sati od tog trenutka, već sam imala svoje rukavice, bandaže, fokusere i svu ostalu prateću opremu.

U početku, osim neobično viskog nivoa relaksacije nakon treninga, niste svesni zašto ste baš toliko srećni. Nakon kratkog vremena sam shvatila da je to, pre svega, zbog usredsređenosti na beli krug na fokuseru i izbegavanje udaraca jer sve druge misli i problemi sa kojima dolazite na trening nestaju. Javlja se borba za opstanak. Pobeda donosi sreću i nadu da su, kao u ringu, i u životu uz posvećenost i naporan rad, odricanje, pobede moguće.

Kako je boks plemenita veština? To je pitanje koje sam se i ja pitala pre nego sam stavila rukavice na ruke. Plemenitost se ogleda u činjenici da je boks pre svega fer igra, jer ne postoje udarci s leđa. Kada ste u ringu, ne možete da se sakrijete. Imate priliku da otkrijete koliko ste hrabri, kako se suočavate sa strahom i kako ga pobeđujete, morate da nadmudrite rivala, izbegnete udarac i konačno, ne odustanete. Ipak, kao i u životu, neki udarci su neizbežni, oni u ringu ili metaforično, u vidu problema kojima se najmanje nadate. Ponekad čak možete biti nokautirani. Da li ćete tada poteškoću hrabro dočekati, ili biti nokautirani, ostati da ležite na tlu potpuno mentalno i fizički slomljeni, stvar je vašeg izbora.

Ako nisi hrabar, brz, okretan i ako ne predvidiš rivalov pokret i doneseš odluku, za tebe je „borba“ izgubljena. Na taj način, razvijete mentalnu čvrstinu, prihvatanje udaraca ali i ne odustajanje s jedne strane, brzinu, snagu i reflekse s druge strane, što sve pomaže i kod prevladavanja brojnih životnih izazova.

Igrati fer igru u životu, ali i u poslu je za mene ono što pravi razliku među ljudima i zbog toga je boks u mom životu već godinama.

Boks najbolje opisuju reči Teodora Ruzvelta “Ne računa se kritičar, ili čovek koji ukazuje na to kako je snažan čovek posrnuo, ili kako je posao mogao biti urađen bolje. Zasluga pripada čoveku u areni, čije je lice neprepoznatljivo od prašine, znoja i krvi; ko napreduje hrabro; ko greši; ko ne uspeva i ponovo se vraća; jer ne postoji pokušaj bez greške i neuspeha; ali koji zapravo teži da čini dela; ko poseduje veliki entuzijazam, veliku posvećenost; ko se daje za više ciljeve. Onaj koji poznaje trijumf velikog dostignuća, i koji u najgorem slučaju zna, ako ne uspe, znaće da nije uspeo usuđujući se smelo. I zato njegovo mesto nikada neće biti među hladnim i bojažljivim dušama, koje nikada nisu iskusile ni pobedu ni poraz.”

Ono što se meni desilo, u međuvremenu, jeste potreba da promenim način ishrane, jer mi je bilo teško da intenzivno treniram sa težinom u stomaku, te sam gotovo potpuno prestala da jedem meso. To je, mislim, druga najbolja odluka u mom životu.

Na kraju bih samo dodala da trening boksa nije lagan. To je naporan mentalno i fizički zahtevan sport, ali benefiti za um i telo su nenadoknadivi i zato ako još niste odlučili koji sport bi mogli rekreativno da trenirate, moja preporuka je boks jer aktivira sve mišiće u telu, brzo topi kalorije, povećava izdržljivost srca i pluća, opušta i smanjuje nakupljeni stres, jača samopouzdanje i povećava energiju. Za boks su vam neophodni dobra volja, rukavice, i trener.

Vreme je da izboksujte nešto dobro za sebe.