Početkom 21. veka Džefri Arnet uvodi termin nadolazeće odraslo doba kako bi akcenat stavio na specifičnosti perioda između adolescencije i potpune odraslosti, obično od kasnih adolescentskih godina do tridesetih. Drugim rečima, ne postajemo odrasli dosadni ljudi preko noći, nego prolazimo kroz jedan period tranzicije, odnosno isprobavanja, lutanja i nesigurnih prvih koraka u ulogama koje nas čekaju.

U ovom periodu mladi se odlučuju za neki karijerni put, imaju ozbiljne veze, počinju samostalno da žive, ostvare se ili planiraju da se ostvare kao roditelji. U svakom slučaju radi se o dugačkoj listi koju nije lako ispuniti. Zbog toga, ovaj period može biti obeležen izazovima koji dovode do neizvesnosti, anksioznosti i stresa. Pritisak da se donesu važne životne odluke može biti opterećujući. Sve ove promene u različitim sferama života često prate i burna unutrašnja preispitivanja i dileme. Odnosi sa značajnim drugima, roditeljima i vršnjacima se redefinišu.

Kako će se mlada osoba nositi sa izazovima ovog doba u mnogome zavisi od sredine u kojoj živi. Uticaj roditelja može biti više ili manje podržavajući. I sami roditelji prolaze kroz izazovnu fazu „praznog gnezda“. Potrebno je da se prilagode na novu situaciju u kojoj nemaju više tolikog direktnog upliva u život svog deteta, imaju višak slobodnog vremena koje treba smisleno ispuniti i sučeljavaju se sa sopstvenim starenjem. Nesvesno, neki roditelji koče osamostaljivanje sopstvene dece jer se ne mogu prilagoditi novim izazovima. Često čujemo i poruke zastrašivanja koje počinju sa „Videćeš ti kada…“ pa su nastavci različiti, „kada budeš morao da platiš račune, pa ti iseku struju“, „budeš imao/-la sopstvenu decu“, „moraš da ustaješ rano svaki dan zbog posla“. Na ovaj način se mladima zapravo šalje netačna slika da je život odrasle osobe samo neprijatan, a ne da nosi sa sobom i zadovoljstva zbog osvojene slobode.

Svet u kojem su odrasli današnji mladi jeste drugačiji. Oni predstavljaju prvu generaciju koja je od rođenja živela u svetu Interneta i društvenih medija. Tvengova koja se bavi generacijskim razlikama primećuje da postoji trend odlaganja klasičnih odraslih uloga, poput odvajanja od roditelja, braka, kupovine kuće i osnivanja porodice. U svakom slučaju, mladi se susreću sa drugačijim izazovima, ali i većim mogućnostima.

Osim roditelja, različita očekivanja i kulturne norme sredine u kojoj mlada osoba živi mogu je sputati da u ovom periodu hrabro krene u kreiranje života po svojoj meri. Arnet navodi da se period nadolazećeg odraslog doba pre svega vezuje za one sredine koje mladima dozvoljavaju da eksperimentišu i isprobavaju nove uloge i opcije koje se mogu zauzeti. Mladi, posebno iz marginalizovanih sredina, nekada odlučuju da žive život sličan svojim roditeljima jer je strah da krenu u nepoznato suviše velik.

Suvislo je pretpostaviti da mladi u Srbiji nailaze na neke dodatne prepreke u odnosu na mlade koji žive u stabilnim sistemima. Jedna od njih je veća ekonomska neizvesnost, jer se mladi suočavaju sa teškoćama pronalaženja stabilnog i adekvatno plaćenog posla. Takođe, obrazovni sistem u nedovoljnoj meri prati tehnološke promene i ne priprema mlade za izazove na koje će naići na tržištu rada. Na kraju, povećan pritisak, nesigurnost i socio-ekonomske teškoće mogu negativno uticati na mentalno zdravlje mladih. Nedostatak pristupa mentalnoj zdravstvenoj zaštiti i stigma koja okružuje mentalne bolesti dodatno otežava situaciju.

Uvek je moderno biti zabrinut za mlade i oduvek je u društvu provejavalo pitanje gde ide ovaj svet sa ovakvim naslednicima. Obično se vrše poređenja koja su bazirana na romantizovanim i neobjektivnim sećanjima o tome kakvi smo mi bili i kako smo se ponašali kao mladi. Potrebno je uložiti napor kako bi društvo u celini izašlo iz šablona kritike i licemerne zabrinutosti i pružilo sistemsku podršku mladima u nastojanju da kreiraju bolji svet.