Kad sam napravio prve korake na odbojkaškom terenu, odbojka nije bila naročito popularna među mojim vršnjacima. Vremenom se to promenilo, ali sam i ja redovne treninge zamenio rekreativnim igranjem. Ipak, sve što sam naučio na terenu ostalo je sa mnom i van njega – u poslu, svakodnevici, i načinu na koji pristupam životnim izazovima.

Odbojka me naučila timskom duhu. Pomogla mi je da se brže uklopim u kolektiv, da lakše rešavam zadatke sa drugima, i možda najvažnije – da mentalno ojačam. Na terenu sam upoznao mnogo ljudi, od kojih su neki imali ozbiljne sportske karijere, a neki su, poput mene, samo želeli da igraju i osećaju se dobro. Ali kad lopta krene, svi postajemo deo istog tima. I tu nema granica – ni godina, ni titula, ni uloga.

Zato danas verujem da je briga o sebi, i fizički i mentalno, prvi korak ka zdravijem i srećnijem životu. I nije važno koliko imate godina – uzmite loptu u ruke, pokrenite se. Jer lopta ne zna koliko imate godina. Ali zna da može da pokrene ono najvažnije – vas.