Ravnoteža između privatnog i poslovnog života izgleda, a i trebalo bi da izgleda različito u zavisnostosi od toga šta nam je važnije u kom period života.

Postoji period tokom kojeg smo više fokusirani na karijeru ili lični razvoj i period tokom kojeg fokus pomeramo na porodicu, prijatelje ili hobi. Od pojave pandemije COVID-19, malo je mesta i ljudi na planeti koji nisu "izbačeni iz koloseka". U proleće 2020. godine pandemija nas je navela da se zatvorimo u kuće i radimo iz njih. Raditi od kuće, oslanjati se na tehnologiju bio je savet u svim kompanijama širom sveta, jer je većina njih zatvorila vrata svojih organizacija. Naša inicijalna žudnja da učestvujemo u rešavanju krize ili da nešto doprinesemo, kao i želja da se u nečemu usavršimo, nešto naučimo ili razvijemo sada je zamenjena preplavljujućim umorom. Tom stanju ne doprinosi samo umor nego i osećanja iritiranosti i isključenosti koja se javljaju iz neznanja šta nas očekuje. "COVID umor" je takođe uticao na one koji su ostali zaglavljeni u planovima, u svom limbu, jer je sve ono što su planirali prekinuto i ne zna se kada će moći da se realizuje.

Za one koji rade od kuće, ne postoji prirodna pauza u radu, radni dan može da im počne kada operu zube, a da traje dok ponovo ne operu zube da odu na spavanje. Takav način rada znači rušenje granice između posla i kuće i slobodnog vremena, upravo zato što je u istom okruženju. Prema podacima kancelarije za nacionalnu statistiku (ONS) u Britaniji, oko 6,8 miliona zaposlenih je radilo od kuće u vreme pandemijskog pika. Preostalih 1,6 miliona su ljudi koji se bave poslovima koji ne mogu da se obavljaju od kuće, kao što su serviseri, zanatlije, prodavci, medicinsko osoblje, dostavljači. Srbija se po broju stanovnika koji rade od kuće visoko kotira u svetu. U našim istraživanjima koje je sproveo portal Startit trećina zaposlenih želi da radi od kuće posle COVID-a, a većina koja je poželela da se vrati da radi iz kancelarije navodi da im nedostaju kolege i socijalni kontakti -"Dođe trenutak kada čak i introvertni žele da vide drugo ljudsko biće." (ovako su dočarali tu potrebu😊). Kako se većina zaposlenih opredelila da ostane i radi od kuće, važno je da ne skliznu u burn - out i da teže ravnoteži.

S obzirom na to da se za većinu njih promenila dnevna rutina, najkorisniji saveti psihoterapeuta i organizacionih psihologa su:
• Pravite pauze tokom rada od kuće, osmislite ih i odredite koje je najbolje vreme za njih. Preporuka je da pauza bude nakon završenog dela posla. Pauze čine ljude produktivnijim.
• Tokom pauze se ne javljajte na telefon, ne koristite društvene mreže, jer je to kratak period, a kolegama ćete se javiti kada završite. Možete ih obavestiti da ćete odgovoriti uvek nakon pauze.
• Krećite se obavezno jer samim tim što ste lišeni dolaska na posao i odlaska sa posla, u stvari ste uskraćeni za relaksaciju i sabiranje utisaka. Iako većina ovaj deo dolazak - odlazak na posao, vidi kao uštedu vremena, možda i novca, ne treba zanemariti činjenicu da je to važan period dana kada se čovek postepeno distancira od privatnih obaveza. Dolaskom na posao od privatnih obaveza, a odlaskom sa posla od samog posla. Zato je kratko odvajanje vremena za šetnje, trčanje, vožnje bicikla neophodno za ravnotežu koja nadoknađuje vreme odlaska i dolaska na posao.
• Dajte sebi vreme za simboličan trenutak proslave nakon obavljenog posla. On obeležava momenat kada posao prelazi u off, bar na neko vreme. Taj ritual možete obeležiti određenim pićem, hranom, presvlačenjem garderobe ili tuširanjem.
• Boravite u društvu tokom društvene distancie jer je to veoma važno i utiče na čovekovo zadovoljstvo.

Na nama je svakako da razmislimo i napravimo izbor oko toga kako ćemo oblikovati radni dan i posao, a da iz njega izvučemo više onoga za čim težimo, a to je vreme.

Potrebno je pažljivo razmotriti i prilagoditi prioritete u datoj životnoj fazi, postaviti sebi teško pitanje i napraviti tešku odluku i svakako uraditi ono što nam život čini lakšim i što čini da se osećamo mirno. Treba da se potrudimo da se ne osećamo anksiozno, rastrzano, panično i uznemireno. Zato ako smo u situaciji da osećamo da smo preplavljeni poslom i događajima ili da je sve stalo, a mi tu ništa ne možemo da uradimo, važno je da ne ćutimo o tome, nego da se pokrenemo popričamo ili potražimo pomoć psihologa ili psihijatra.

Potraga za neuhvatljivim work-life balansom je beskrajna, a možda i nepotrebna. Nije nam uvek potrebna jer kao što je rečeno na početku postoje životne faze kada nešto stvaramo i tada nas vuku želja i strast, a za realizaciju je potrebno mnogo vremena. Tada je jedino moguće ne biti u ravnoteži, a kako kaže pisac Alen de Boton svojim aforizmom: “Ne postoji ništa kao što je work-life balance. Sve zbog čega se vredi boriti, izbacuje vaš život iz ravnoteže.”