Koliko puta godišnje razmišljamo o našoj planeti, kao našoj jedinoj adresi? Ako bismo bili iskreni, odgovor bi nas porazio. Umesto da to činimo svakodnevno, jer su zdrav vazduh, voda i zemlja preduslov zdravog života, obično se planete setimo kada su nam ili ugroženi osnovni resursi za život ili kada nas na to podseti 22. april – dan kada se širom sveta obeležava Dan planete Zemlje.

Više od decenije se profesionalno bavim održivim razvojem i smatram da je održivi razvoj jedini način da naša planeta, život na njoj i mi sami uz resurse koji su nam potrebni – opstanu i nastave da traju. Zato je važno da razumemo da održivi razvoj nije samo ekologija već on podrazumeva i odnos prema ljudima ali i ostvarivanje poslovnih rezultata na odgovoran način.

Najveće istine i najvažnije pobede bazirane su na modelu „Misli globalno, deluj lokalno“ koji poziva kompanije i ljude da budu odgovorni, zaustave dalje zagađenje planete i preduzmu akcije u svojim zajednicama i gradovima. To je onaj papirić koji nikada ne bacimo na pod, već u kantu za smeće, ona isključena sijalica kada izađemo iz prostorije i ona česma koju smo zatvorili dok peremo zube, jer nam voda treba samo kad ih ispiramo. Primera je puno za društvenu odgovornost.

Da bi svačije pojedinačno malo bilo sabrano u globalnu pobedu osmišljeni su razni načini kako da zajedno postignemo više i ostvarimo pozitivan uticaj na planetu. Jedna od takvih inicijativa jesu i Ciljevi održivog razvoja UN, njih 17. Bilo da se bavimo rešavanjem siromaštva, zaustavljanjem gladi, borbom za dobro zdravlje i blagostanje, ravnopravnošću polova i jednakim šansama za sve, odgovornom proizvodnjom i potrošnjom, održivim gradovima ili obnovljivim izvorima energije, očuvanjem vode i života na zemlji - dobro je dok se god trudimo, bez obzira koji cilj održivog razvoja da smo odabrali. I upravo u tome i jeste poenta. Pre nekoliko godina slušao sam jednog skandinavskog profesora na međunarodnoj konferenciji na predavanju pod nazivom „Koji je tvoj broj“. Njegova poruka je bila jednostavna – svako od nas bi trebalo da izabere barem jedan od 17 ciljeva održivog razvoja i da u svom privatnom i profesionalnom životu čini sve da doprinese ispunjenju tog cilja. Već na tom predavanju odabrao sam cilj broj 17 - Unaprediti globalno partnerstvo za održivi razvoj i obavezao se da ću uvek i svuda nastojati da razvijam partnerstva posvećena unapređenju održivog razvoja. Verujem da sam po tome postao prepoznatljiv.

Istraživanja donose da je čak 60% ljudi u svetu, u urbanim sredinama, spremno da svojim izborima i delovanjem učini pomak u očuvanju planete i održivom razvoju, dok svega 10% svetskih kompanija nudi takve izbore. Jedna od tih 10% kompanija je i ona u kojoj sam zaposlen. Bilo da je reč o optimizovanoj i energetski efikasnoj proizvodnji, kutijicama od recikliranog kartona, ili edukaciji u domenu zdravstvene prevencije, Hemofarm kompanija i njeni zaposleni zaista žive i rade u skladu sa principima održivog razvoja. Zato ne iznenađuje što smo lider i u ovoj oblasti, a neki sporedni rezultati, poput više od 218 fudbalskih terena koje pokrivaju šume sačuvane upotrebom recikliranog kartona u poslednjih deset godina, siguran su faktor poverenja u brend i proizvode.

Nedavno sam dobio priliku da u okviru korporativnog bloga podelim svoja razmišljanja na temu „Ponedeljak bez životinjskog mesa u ishrani“. Čini se čudna i strana tema, ali upravo ona ilustruje onu drugu stranu priče – koliko zapravo ne znamo o sopstvenom uticaju na planetu. Podeliću samo suštinu te priče. Za uzgoj životinja za ljudsku ishranu (uključujući zemlju koja se koristi za ispašu i njive koje služe za uzgoj hrane za te životinje) trenutno se koristi više od 30% zemljine površine. U SAD, više od 70% zrnevlja uzgaja se isključivo za ishranu životinja. 3,5 milijarde ljudi bi moglo da živi zahvaljujući hrani koja se koristi da nahrani domaće životinje. Skoro 80% površine šuma Amazona, koje su raskrčene, koristi se za ispašu i proizvodnju hrane za ishranu stoke. Za proizvodnju 1 kg životinjskog proteina potrebno je 12 puta više zemlje, 13 puta više fosilnih goriva i 15 puta više vode u odnosu na potrebe za proizvodnju 1 kg sojinog proteina. Za proizvodnju 1 kg teletine potrebno je 15.500 l vode, dok je za proizvodnju 1 kg paradajza potrebno 180 l, a za 1 kg pšenice 1.000-2.000 litara. Ujedinjene Nacije upozoravaju da uzgoj životinja za ljudsku ishranu doprinosi emitovanju gasova staklene bašte više nego svi automobili i kamioni u svetu zajedno. Krave i ovce ispuštaju gasove koji sadrže metan i na taj način su „odgovorne“ za 37% ukupne količine emitovanog metana (koji ima 23 puta veći uticaj na globalno zagrevanje od ugljen-dioksida) zahvaljujući ljudskim aktivnostima.

Zaustavite se na trenutak i razmislite o našoj planeti, našem uticaju na nju i prilici da svako od nas učini nešto dobro. Posvetite se planeti, ali i sebi, makar jedan ponedeljak bez mesa mesečno - rezultat neće izostati i po vaše zdravlje i po zdravlje planete. I ne zaboravite da ste vi poslednja nada Zemlje. Molim vas da je zaštitite. Ili ćemo mi, kao i sva živa bića koja na njoj žive, postati istorija.